РАТНИ ДНЕВНИК
ДАНАС када ово пишем је 24.март 1999.г. Председник владе СР Jугославије Момир Булатовић прогласио је ванредно стање због непосредне ратне опасности. Од данас па надаље постоји могућност да нашу земљу војно нападну снаге НATO пакта на челу са Америком, тј. постоји могућност да НАТО селективно бомбардује војне циљеве и објекте МУП-а. Овог момента тј. у 19.часова искрено се надам да до такве глупости неће доћи. У случају да дође до напада, моје мишљење је да то може бити око 2 сата ноћу.
25.03. 1999.г. Народу се обратио и председник Савезне Републике Слободан Милошевић. Нама као народу још само то фали, ионако смо на ивици амбиса. Ако се деси да нас нападну то може бити повод за далеко већу катастрофу, тј може доћи до не дај боже нуклеарног рата, а то је онда ПОСЛЕДЊИ КОРАК човечанства ка пропасти. Ја се овог момента питам да ли то мoже да уради ЧОВЕК ЧОВЕКУ.Историја нас опомиње да је тога већ било и да ништа није неочекивано, само је питање ко ће да преживи и шта даље. Овог момента ми свашта пада на памет али ме паника или нешто слично не опседа, једино се питам да ли смо то и чиме заслужили.Време ће показати што нам се ово дашава и ко је крив, и шта се хтело са овим постићи код нас, а и шире. Не бих хтео више да пишем о овоме, остаје да се чека развој догађаја. Јављају да је УЕФА дложила дуго очекивану фудбалску утакмицу ЈУГОСЛАВИЈА-ХРВАТСКА која је требало да се одигра 27. 03. 1999. г. То није први пут да нам раде тако нешто.
Сада је 23. часа. Десило се оно што смо најмање желели. Моја процена да би напад могао да почне у 2 сата после поноћи је као што се види била погрешна. Напад је почео раније јер је очигледно да Американци нису имали стрпљења да чекају. Напад НАТО авијације је почео у 20 сати. Нападнута је Приштина, Београд, Панчево, Подгорица, Бар, Улцињ, Даниловград, Куршумлија, Кула, Сомбор, Нови Сад. У Новом Саду погођен је објекат МУП-а на Клиси. Председник савезне владе Момир Булатовић прогласио је РАТНО СТАЊЕ.
Сада је 24 сата, дејства НАТО још увек трају, како јавља радио Београд. Радио нам саветује да останемо мирни, пошто смо у кући само Рада и ја, нема места паници.Рада увелико спава, а ја сам прионуо на писање ко што се види из приложеног. За очекивати је да напади потрају јер глупости понекад трају и дуже него што треба. Подли Американци у заједници са Енглезима, Италијанима, Немцима, Шпанцима, Французима и још понеким су урадили нешто чега ће се стидети њихови потомци, још једном су показали да нам никада нису били пријатељи и да ће нам остати вечити непријатељи. Ово дело им никада нећемо заборавити. Од данас више ништа неће бити ко пре. Радио јавља да је наша П.В.О.оборила две летилице.
Да ли овако почиње рат-светски или локални?Ноћас је цела држава на ногама, са малим изузетцима, понеко спава, можда је неко мало више попио па баш не схвата шта се дешава , мала деца спавају и не знајући шта им старији спремају. Ово раде нељуди и што је најгоре није први, а ни задњи пут. Зар ово није могло да се спречи, млоги не знају шта овај чин значи, а шта ће донети то ћемо тек да видимо, а можда и осетимо. Сада се млоги јављају и говоре да се не слажу са овим чином агресије. Русија сада диже глас, ваљда их је срамота што нису спречили на време ову глупост, која и њих може скупо да кошта. Да ли после овога може да се поново преговара и са ким?. А знамо из историје да на крају ипак одлуке падају за зеленим столом. Сада је време да се легне па шта нам Бог да до ујутру. Сутра је нови дан и ја би волео да је ово само ружан сан и кад се пробудим ујутру да чујем да је престало бомбардовање.
Данас је 27.март. На тај дан 1941.г. наш народ је рекао одлучно «не» Хитлеровој Немачкој. Ево сада после 58 година нам се опет дешава да смо нападнути од непријатеља који је сада мало друкчији али је опет агресор и непријатељ. Већ је трећи дан како НАТО пакт бомбардује нашу земљу. Жртава има, материјална штета је огромна и ко зна када ћемо моћи да сазнамо колика је и ко ће то да плати, а људске жртве то нико не може да надокнади и надам се да ће за ово све неко одговарати.Могу да кажем да се до сада сви добро држимо, вероватно што смо у селу и надамо се да нас неће бомбардовати. Већина зна да је све ово лутрија и да се не зна где ће и када ће бомбардовати.Злотвори најављују да ће још бити бомбардовања, њима није доста и не знам шта треба да се деси да они престану, јер по њиховом понашању, њима добро иде, у шта баш нисам сигуран. Демантују да имају губитака, а немогуће је да немају. По мом мишљењу ситуација се опасно заоштрава, и нико не зна шта може да се изроди из свега овога. Свет је тренутно подељен и млоги су у дилеми јер свима је на памети могућ атомски рат који свима на овом свету може да донесе крај.
Непријатељ углавном напада ноћу, авијацијом и ракетама Томахавк које лансирају из Јадранског мора. Техника коју користе је врхунска, и наша Армија мора да уложи максимум што и чине, да доскочи непријатељу.Надам се да ћемо једнога дана млоге ствари моћи да видимо на ТВ. Већ сада се намеће закључак да су НАТО поред Амаричких интереса плаћене да ураде ово што нам раде, то показује да су продане душе и да ће им се то кад тад вратити.
Данас је 28.03.1999.г. Дан државности Србије, а и од данас наша земља улази у историју, боље речено наша ПВО.Ноћас је наша ПВО оборила понос америчке авијације, авион Ф-117 који је последња реч технике, невидљив за радаре и који досада није био ни угрожен, а не оборен. Амерички војни кругови су у неверици и тешко су погођени овим што им се десило.Мала земља Србија је успела оно што Амариканци нису могли ни да сањају. То није једини успех наше авијације и противваздушне одбране, наравно о свему ћемо касније млого више знати.Поред тога Свет и данас потресају демонстрације у одбрану Југославије. Наши људи у иностранству су јединствени и организују се на опште изненађење агресора. НАТО обећава још жешће нападе нарочито на војне циљеве, посебно на Косову. Поред тога што нама наносе губитке у људским животима наравно и материјално, мислим да и онима којима мисле да помажу одмажу и то јако и мислим ако овако потраје да ће то бити крај сепаратиста и терориста , засигурно ствари се одвијају онако како они нису замислили и делују ми глупаво али су моћни па не виде где греше што наша земља треба да искористи.Време ће показати и то надам се врло брзо. Њихов план је да бомбардовање траје 7-9 дана. Већ има наговештаја да поједини из НАТО-а желе контакт да би се поново почело са преговорима. Е то ћемо да видимо! Ноћас је пета ноћ како не спавамо нормално, ја стално слушам радио и очекујем нове вести. Љубомир и Стеван су кући.У селу је ограничено време за излазак па су углавном увече кући.
Данас сам звао наше кумове, причао сам са кумом и каже да су они јако забринути и да прате догађаје. Ускоро ће Ускрс и опет нећемо бити заједно, а то је већ 7.година. Надам се да ће, можда, они који су хришћани и који верују у Бога да се сете да ОВО човек човеку не треба да ради и да и они треба да седну за сто и да упале свећу за Ускрс мирне и чисте савести, или су можда у питању људи којима ништа није свето и који немају савести и мисле да су толико моћни да они треба да одлучују о судбини других мање вредних људи-а то смо већ имали у историји- Хитлер, итд.
Данас је 7. дан од почетка агресије. Ноћас је опет било бомбардовања. Наша ПВО и РВ су опет оборили непријатељске авионе и ракете. НАТО је опет понижен од једне географски мале земље, али срцем и душом великог народа. Наш задатак је да останемо мирни и да без еуфорије наставимо даље нашу одбрамбену тактику. Ја лично се више бојим полтичког решења, ако до њега дође. Не сумњам да ће наши људи уложити све снаге у повољно решење али нас историја опомиње да су раније у оваквим тренуцима они који су одлучивали увек и само водили рачуна о својим интересима и често занемаривали чињенице, право и праведно решење. Ово пишем зато што се већ осећа да би могло да дође до почетка преговора, наравно сада се јављају посредници, којих има више врста и на нашим руководиоцима је да процене који су прави, а који су профитери. Остаје да се види која ће варијанта бити најповољнија и шта ће нам донети нови преговори.
30.03.1999.г. Пошто је ово већ 7. дан агресије, некако смо већ навикли да не радимо и углавном пратимо ТВ и радио програм, али смо и даље смирени и надамо се да нећемо бити бомбардовани. Деца нормално иду у село, а синоћ смо Рада и ја прошетали по селу. Тренутно слушам извештај о обореним НАТО авионима, како им је кренуло НАТО би могао изненада да прекине нападе, наравно то би било признавање немоћи и тешко да ће до тога доћи али је могуће по мом мишљењу. Гледајући страни тв програм и слушајући неке стране радио станице примећујем промене расположења према развоју догађаја, а да не говоре истину то се толико примећује да је лагање код њих као нормална појава. Пошто је ових неколико ноћи облачно и кишовито, а учестала су обарања НАТО авиона испада да им време не одговара. Верујем да пилоти НАТО пакта почињу да имају фобију од нашег ваздушног простора. По снимцима из НАТО базе Авијано у Италији види се да су пилоти врло млади и вероватно научени да су најбољи и непобедиви али им ово искуство говори да може бити и јако другачије и да ће они ово запамтити и пренети својим потомцима, као што су то радили ветерани Вијетнамског рата које нису баш млого слушали, нарочито владајући слој, па су се опет упустили у беспотребни рат на туђем подручију.Видећемо шта доноси наредна ноћ и коме ће време бити наклоњено.
31.03.1999. Ноћ је опет донела немир, бомбардери су се чули и чини ми се да су дуго путовали нашим небом.Чујемо да су опет рушили нашу земљу. Руси су били и однели су поруку на запад. Одговор је брзо уследио, опет очекивани. Наравно не очекујемо да нас чују, а како јављају појачаће дејства.Већ су се огласили да неће бити копненог дејства НАТО јединица. Дали су се поплашили када су видели шта наш народ ради и поред свих дејстава и претњи. Почели су да тактизирају али и даље не треба очекивати ништа добро од САТАНО-ПАКТА.Нова вест је да су наша ПВО и РВ оборили још један Ф-117 невидљиви авион који је нађен код места Теочак у Републици Српској. То би се већ могло назвати катастрофом НАТО авијације.Зато су решили да позову и Б-1 и Б-2, и противоклопне авионе и хеликоптере. То је знак да је ситуација врло озбиљна и да захтева максималну мобилност.Сада је већ ноћ и опет се не зна шта ће донети нови дан.
Данас 01.04.1999.г. иначе дан за шале, а освануо је пун туге. Нови Сад је остао без свог најстаријег моста преко Дунава. НАТО авијација је са две бомбе погодила мост код Варадинске стране, мост је пао у Дунав и то му је већ друго рушење од када је направљен 192? г. Први пут су га срушили Немци 1941. г. Мост је поново направљен 1946-7. У монтажи моста радио је `и мој брат од стрица Мита Душана Ботић као монтер и бригадир немачких заробљеника, био је машин-бравар и добро је говорио немачки језик, а и био је ронилац. Мени је лично причао како је то све текло, сам посао је био тежак и опасан, а било је посебно опасно радити окружен немачким заробљеницима, са којима је морао да има коректне односе да би га они ценили. По његовој причи, он им је куповао цигаре и понекад их водио на пиће после завршеног рада. После завршетка радова Немци су пуштени кућама, а када је мост завршен отворио га је Јосип Броз и том приликом лично уручио ручни сат Мити Ботићу за укупан допринос, а посебно за успешно решење нитовања састава челичне конструкције. Сам мост је у почетку био и жељезнички и колски и пешачки, касније је направљен бетонски мост па је пруга премештена. Последњих 20-ак година је било проблема са пролазом бродва приликом високог водостаја па је било предлога да се мост подигне 2-3 метра, међутим овим рушењем све се мења. Какво решење ће бити донето остаје да се види, у сваком случају фала им, нису морали.Од данас је Дунав блокиран, и баш је занимљиво како ће бити решено питање моста, ко ће да плати штету и какав ће бити нови мост. Јутрос смо чули да је НАТО бомбардовао Републички и Савезни МУП.Штета је велика, објекти су уништени и околне зграде су оштећене. НАТО је дејствовао по целој земљи уништавајући, имовину и народ. Народ је одговорио концертима народне и забавне музике. Одзив је био масован, како у земљи тако и у иностранству.Оргавнизовани су и митинзи и демонстрације као знак подршке нашем народу. али то није натерало злотворе да обуставе своја недела.
02.04.1999.г. Таман смо се понадали да ће НАТО поштовати највећи хришћански празник, Ускрс и прекинути дејства, али не-они немају веру, они верују у закон јачег, а нама као малом народу остаје да збијемо своје редове и супроставимо се колико можемо, јер ово је врло компликована ситуација, нарочито политичка па онда војна, наравно ово је моја аматерска процена.Време ће показати која ће варијанта бити употребљена да би се решило питање Југославије.Могуће је да решење буде неповољно и да ту не може ништа да се уради.Историја нас учи да је и досада било оваквих ситуација за наш народ и да су они који одлучују готово увек били против нас, а у корист својих интереса.Када је срушен гвоздени мост у Новом Саду помислио сам да се на томе зауставило рушење мостова али они нису мислили тако, њима је канда лепо да руше наше мостове.
03.04.1999.г., у 8 сати увече, НАТО је срушио нови мост у Новом Саду.Призор је страшан, а како је било онима који су се затекли на мосту у моменту када је погођен, не дај Боже никоме. Овим делом и самим нападом НАТО снага на нашу земљу показује се колико је, по мом мишљењу, чланицама НАТО савеза набрекло говно и да су се тако усрали на јубилеј 50. година постојања НАТО савеза, да ће то још дуго смрдити, а да се никада нећеду опрати. Исто вече оштећен је и мост код Бачке Паланке.1972. године, ја сам као дизаличар у ГП БЕТОН Нови Сад са дизалицом К—161 истоварио прве две секције будућег моста које су биле тешке по 16-тона. Тада ми је то било посебно драго јер сам ја у Бачкој Паланци ишао у средњу школу и касније сам радо одлазио да радим у Б. Паланку. Поред мостова НАТО је рушио по целој земљи и верујем да им није било доста, јер изгледа да је прорадио ђаво у њима и почели су да се губе у организацији. Изгледа да су почели нешто што неће моћи да заврше, како су они хтели.
04.04.1999.г. Данас је католички Ускрс. НАТО је обећао да ће радити тј. дејствовати и на данашњи дан, канда више воле бомбе од ускршњих јаја. Наша омладина је и данас организовала концерт. Учествовао је и Стеван са другарима рокерима.
05.04.1999.г. Одржали су реч,, опет су бомбардовали, нису бирали циљеве
иако говоре да воде рачуна о цивилима. Наша средства информисања
углавном не обавештавају о жртвама, ваљда је тако боље, једнога дана ће и
то бити познато. Ако знамо да и страна средства информисања не говоре о
цивилним жртвама или врло скромно, то ми говори да људи-човек и не
значе баш млого, и да ће једнога дана бити минимизиран број жртава, а
величано нешто друго, што смо већ имали прилике да доживимо у протеклом
времену. Ноћ је ведра и то ми говори да ће опет бити дивљања над нашом
земљом и народом. Данас смо Љубомир и ја ишли на њиву да бацимо прехрану
на пшеницу, и да премеримо и обележимо за сетву.Успут смо прехранили и
пола јутра Владимиру Бељанском са којим сам променио 1 метар комплексног
ђубрива за АН. Стеван је крунио кукуруз. Рада је радила у башти, после
смо јој Озрен и ја помогли да покупимо џомбе по башти. Синоћ нам је био
теча Мирослав.
Гледали смо Дневник РТС-а, после смо дискутовали и размењивали мишљења, мало се закувало јер нисмо могли да се усагласимо по неким питањима из прошлости. Мирослав нам је рекао да је Бранка-моја сестра на послу до даљњег.Био је видно нервозан, а како и не би био када је растрзан.Деца у Змајеву, жена на послу, а он мора све да стигне да обиђе. За сада се види да је живот у селу мало другачији када дође до овако ванредних ситуација, а да има салаша, којих иначе више нема, било би места на којима би човек млого лакше поднео овако нешто.Потврду овога нашао сам читајући аутобиографију мога стрица Светозара Ботића-Цвете, који је писао о томе у времену другог светског рата, Стриц Цвета-Браца је био учесник Првог светског рата , прво као аустро-угарски војник, а касније и као Добручки добровољац па је као такав био у опасности када је избио други светски рат.Из тих разлога он и стрина су једно време провели и радили на салашима у нашем атару.Боравили су и радили на салашу Богдана Бељанског на Туринском путу и на салашу Нађмаме Ботић. Док ово пишем слушам радио који говори о митинзима широм Немачке на којима се тражи да се обустави агресија на Југославију.
Подршку нам даје цела Европа, а исте те земље учествују у бомбардовању наше земље. Ту нешто није у реду и захтева дубљу анализу овога свега. Радио и ТВ обавештавају да из Солуна путују ковчези погинулих НАТО војника њиховим родитељима.То је и очекивано јер није могуће да они немају жртава. Сада је 10 и 30 увече и већ се чују авиони–бомбардери, ведро је па им вероватно одговара Негде је звизнуло јер су се прозори затресли. Окомили су се на Војводину и Нови Сад што можда говори о њиховим претензијама у догледно време. Метод њихових дејстава је компликован и вероватно ће бити у неком будућем времену изучаван и објашњаван. Нешто ми ту није јасно, а јасно ми је да су злотвори да ово што раде раде подмукло и да баш неће лако прекинути са овим што су наумили. Руси кажу да је ово велика–трагична грешка НАТО пакта, и понављају то неколико дана и траже прекид дејстава-трт. Знам засигурно да у свему овоме човек престаје да буде оно што јесте. Стиже потврда са радија да је Нови Сад опет бомбардован, лепо се чуло кад је треснуло, касније ћемо чути шта је погођено.Ноћ је пред нама, како јављају наши бивши пријатељи Французи, биће ведро и погодно за дејство авијације, а толико смо веровали да су нам пријатељи.
Гледали смо Дневник РТС-а, после смо дискутовали и размењивали мишљења, мало се закувало јер нисмо могли да се усагласимо по неким питањима из прошлости. Мирослав нам је рекао да је Бранка-моја сестра на послу до даљњег.Био је видно нервозан, а како и не би био када је растрзан.Деца у Змајеву, жена на послу, а он мора све да стигне да обиђе. За сада се види да је живот у селу мало другачији када дође до овако ванредних ситуација, а да има салаша, којих иначе више нема, било би места на којима би човек млого лакше поднео овако нешто.Потврду овога нашао сам читајући аутобиографију мога стрица Светозара Ботића-Цвете, који је писао о томе у времену другог светског рата, Стриц Цвета-Браца је био учесник Првог светског рата , прво као аустро-угарски војник, а касније и као Добручки добровољац па је као такав био у опасности када је избио други светски рат.Из тих разлога он и стрина су једно време провели и радили на салашима у нашем атару.Боравили су и радили на салашу Богдана Бељанског на Туринском путу и на салашу Нађмаме Ботић. Док ово пишем слушам радио који говори о митинзима широм Немачке на којима се тражи да се обустави агресија на Југославију.
Подршку нам даје цела Европа, а исте те земље учествују у бомбардовању наше земље. Ту нешто није у реду и захтева дубљу анализу овога свега. Радио и ТВ обавештавају да из Солуна путују ковчези погинулих НАТО војника њиховим родитељима.То је и очекивано јер није могуће да они немају жртава. Сада је 10 и 30 увече и већ се чују авиони–бомбардери, ведро је па им вероватно одговара Негде је звизнуло јер су се прозори затресли. Окомили су се на Војводину и Нови Сад што можда говори о њиховим претензијама у догледно време. Метод њихових дејстава је компликован и вероватно ће бити у неком будућем времену изучаван и објашњаван. Нешто ми ту није јасно, а јасно ми је да су злотвори да ово што раде раде подмукло и да баш неће лако прекинути са овим што су наумили. Руси кажу да је ово велика–трагична грешка НАТО пакта, и понављају то неколико дана и траже прекид дејстава-трт. Знам засигурно да у свему овоме човек престаје да буде оно што јесте. Стиже потврда са радија да је Нови Сад опет бомбардован, лепо се чуло кад је треснуло, касније ћемо чути шта је погођено.Ноћ је пред нама, како јављају наши бивши пријатељи Французи, биће ведро и погодно за дејство авијације, а толико смо веровали да су нам пријатељи.
06.04.1999.г. Треснуло је у рафинерији Нови Сад, гађали су и погодили резервоаре нафте и мазута, које сам ја као руковаоц аутодизалице монтирао радећи за Шинвоз-Зрењанин 1974-5.г. Поред тога гађали су и тзв.Жежељов бетонски мост, погодили су сам крај према Петроварадину и прекинули пругу и оштетили коловоз.ПВО је максимално деловала и вероватно их онемогућила да дејствују. Што су се то окомили на Нови Сад, чиме смо то заслужили и шта желе да постигну.?Па има још мостова, и није ваљда да су им толико важни или желе да нас одвоје од Србије?!То се можда могло и наслутити по неким њиховим изјавама у смислу—ово је дуго било наше да би заборавили. Иначе ово је сада једини мост у граду којим моја сестра Бранка може да стигне на посао у Петроварадин. Видим на ТВ да су почели да саобраћају пловни објекти, који су изгледа наша будућност за неко време.
07.04.1999.г. Опет је гађан Нови Сад и опет је погођена рафинерија.Пламен је био велики тако да се видео са наше терасе и изгледало је да је јако близу.Мост су опет гађали али је ПВО извела прави подвиг обарајући ракету која је била упућена на мост. Ове ноћи НАТО авијација је деловала по целој земљи и извела је огромна разарања и нанела велики број жртава. Толико су се острвили и поред најаве да ће наша војска прекинути дејства на Косову.Вођа наших осведочених неприја-теља Енглеза, Тони Блер као полтрон америчког Била Клинтона, обећао је нашој браћи Црногорцима да их неће гађати НАТО снаге, али је реч погазио у року 4 сата. Вести јављају да је била жестока борба на црногорском небу и да је оборен један авион.Иначе, слушајући разне радио и ТВ станице да се закључити да је лажи и превара пун етар и да га је вероватно јако срамота шта се све проноси кроз тај простор, који је још наш велики научник НИКОЛА ТЕСЛА својим делом наменио за добро и просперитет свих људи света. Тренутно се у целом свету воде разговори о потреби прекида агресије али АМЕРИ неће ни да чују.Они терају даље, докле видећемо. Дошло је дотле да нико не може да стане на реп пауну званом Адолф Клинтон.
Да ли Европа види шта јој Америка ради, и да ли је ту преовладао интерес или страх, ја лично мислим да је Европи крајње време да се окрене око себе и види где јој је будућност јер Америка је аждаја, а знамо из дечијих приповетки, да аждаји навек одсеку главу. Остаје да се види да ли је Европа моћна да се одупре овој агресији јер ово може скупо да кошта млоге државе које то тренутно због помисли да су моћне не виде.Овакав начин размишљања и деловања нас не води у 21. век тј. у просперитет и бољи живот. 23 је часа и опет се чује злокобно зујање НАТО авијације, бојим се да је опет на мети мост у Новом Саду. Данас је објављено да ће грађани Новог Сада живим ланцем чувати једини преостали мост, то је велика храброст или непромишљеност јер у питању су злотвори који неће презати да изврше своје дело. Остаје да видимо шта нам доноси остатак ноћи и нови дан.
Данас се опет у јамурачи играо фудбал, атмосфера ме неодољиво подсећала на мој почетак на јамурачи, сада већ далеке 1964.г. Било нас је 20-ак , ја сам био убедљиво најстарији, било је и унучади од другова са којима сам ја почињао. Нису Швабе ни слутиле да ће на месту где су они копали земљу за прављење цигли бити терен на коме ће играти толико генерација и да ће то трајати. На небу изнад Новог Сада и околине водио се прави рат до после поноћи, између ПВО и НАТО авијације.Авиони су нервозно кружили, бојећи се дејства ПВО која је упорно одбијала нападе авиона, који нису успели да дејствују на мост и Нафтагас.Зато су побеснело дејствовали по осталим деловима наше земље и по Београду. Народ је у Београду на Бранковом мосту провео целу ноћ штитећи мост својим животима. Примером Београђана кренули су и остали градови који имају мостове. Верујем да ће НАТО алијанса остати запањена овим делом и храброшћу наших грађана. Међутим НАТО јавља да ће појачати дејства и да иду одлучно даље до потпуног слома наших снага. Медији јављају да је дошло до дезертирања у редовима НАТО снага, ваљда је једном делу људства прорадила савест или су се млого уплашили, то нек одреде сами. Тренутно се свашта прича и тешко је одредити шта је истина. Ситуација је напета и сви очекују да се деси неки преокрет и да неко лупи ципелом о астал и каже «доста је било»! Е да ли ћемо то доживети и када, остаје да се види.
08.04.1999.г. 21 је сат. Још увек је тишина на небу, што не значи да НАТО не дејствује по широј околини.Данас је објављено да је до сада оборено 32 авиона и више десетина ракета, што наравно није коначан број.Простор за манипулацију је велики и остаје да се чека коначан резултат ове борбе ДАВИДА И ГОЛИЈАТА-али само са том разликом што је ДАВИД-НАТО, само моћан али бездушан, а ГОЛИЈАТ-наш НАРОД који има срце и не да се из дна душе.Натовци су плаћени да ово раде што раде и ту је танка нит истрајности и убеђења да се ради права ствар, а планери НАТО стратегије су занемарили чињеницу да наш народ и пре овога није знао шта ће и како ће тј. није имао паре, ни динара и једва је састављао крај с крајем тако да ово што ради сигурно не ради из користољубља, већ из ината и то већ ТРЕЋИ ПУТ У ОВОМ ВЕКУ. Не знам само зашто се то нама дешава, али имам утисак да нас тамо неки редовно потцењују у једном истом тренутку трајања историје и да се редовно и поред све памети преваре па их то кошта, а кошта и нас и то млого и болно. Када неке ствари сами преломимо и када нам дође из дупета у главу и ако не буде касно, ми ћемо бити свој на своме.
Још увек је тишина на небу, 22 сата је, ако су се притајили, значи дејствоваће после поноћи јер мисле даће наша ПВО да се опусти. Сутра је Велики петак.Наравно, то њима ништа не значи јер они су погазили и њихов Петак, а и образ пред БОГОМ који ће их сигурно казнити.Они само понављају оно што су нам радили 1941.г. баш на УСКРС. Толико се радујемо УСКРСУ!Можда не баш сви, јер поделе су увек постојале и постојаће, али треба да буде узајамног поштовања и уважавања. Овај Ускрс ћемо памтити, млогима је то већ други пут, само су сад злотвори мало другачије обучени, а има и оних који су већ били па им се то изгледа свидело.Памтиће га и они јер знају како су прошли 1941-45.
Данас је опет било фудбала на јамурачи и опет нас је било ко у добра стара времена 15-20. Било је узбудљиво и борбено. Овога пута нико није могао да нас победи, посебно је тешко пало зету Вилики што смо их 3 пута победили, а баш се заинатио нарочито против мене јер сам успео да га испровоцирам.Ноћ је пред нама.Трећа је недеља дејства Нато пакта, већ су постали навика.
09.04.1999.г. Опет су рушили, јављају да је ноћас разорена фабрика аутомобила «Застава» у Крагујевцу и поред живог штита који су организовали радници.Медији јављају да има погинулих и млого повређених. У исто време тј. ноћас, грађани су организовали живе штитове на мостовима широм наше земље Нато је надлетао али није дејствовао по мостовима, а била је активна и ПВО.Истовремено је појачана активност дипломатије у целом свету. Руси су се заузели колико они процењују да је доста, полако заузимају позиције за преговоре из којих ће наравно покушати да извуку што више за себе. Ноћас су брујале светске радио и ТВ станице о томе како су Руси окренули своје ракете са бојевим главама на ЗАПАД, а нарочито на НЕМАЧКУ. Немци су изгледа заборавили шта су им Руси обећали када су их поразили у Другом светском рату. Наравно да опет нису сви Немци за ово што је урадио нови канцелар ШРЕДЕР и његов министар ФИШЕР. Ја лично очекујем велики притисак унутар саме Немачке које на основу здравог размишљања, а богами и из страха самих Немаца од могућег сукоба са Русијом. Америка је за нас далеко, али за Русе није и мислим да је ту кључ за решење, само треба дочекати. У исто време, НАТО дипломатија врда на све могуће начине и покушава да се оправда пред својим народима, које су у старту обманули којекаквим лажима, за ово што чине, а у корист албанских сепаратиста на Косову. Моје лично мишљење је да су овим досадашњим делима јако одмогли онима који су олако поверовали НАТО алијанси која опет гледа само своје интересе и Албанци јој требају док им не засметају, а онда ће их одбацити ко певачица пијаног госта када остане без динара. Могло је тако лепо са договором да се потроше те силне паре које су сагорене у ратном дејству-АЛИ НЕКА НЕКА, КО ЗНА ШТА ИХ СУТРА У ЖИВОТУ ЧЕКА?!!
Данас је 10.04.1999.г. Јутрос је освануло релативно мирно, НАТО је дејствовао смањеним интезитетом, можда је разлог лоше време. Јављају на ТВ да је срушен предајник ГОЛЕШ код Приштине. Изгледа да су се окомили на средства информисања, јер је очито да не могу бити две истине.Наравно, једна мора бити неистина и ту је изгледа главни сукоб наших и њиних средстава информисања. Шта ће тек бити када победник буде писао историју, наравно ако у овоме сукобу буде победника. Само да нам судбина не додели статус моралног победника, што нам се већ дешавало, а онда да сами плаћамо цех. По мојој процени, предстији нам мукотрпан пут у светлу будућност.Наравно, остаје да се види ко ће дочекати да крочи на тај пут будућности, која је можда блиска и реална или нам предстоји наставак сада већ десетогодишњег посртања на свим пољима животног пута.Они који одлучују о томе морају добро да размисле и не дозволе оно што би овај напаћени, и већ млого пута преварени народ, гурнуло у још већу беду и сиротињу.Ово говорим зато што покушавам да будем реалан и без неке заједљивости или еуфорије, наравно, и без трунке неке страначке опредељености.Сматрам да као нестраначки опредељен могу да будем реалан, наравно, не подцењујући ничији страначки рад за добро народа и земље у којој живим.
Осећам и морам да кажем да се бојим да нам се не деси нека глупост на путу будућности, а везано за стање пре ове кризе и агресије НАТО алијансе на наш народ.Да појасним ствар-да нам се не деси међустраначко препуцавање ко је шта и ко је колико урадио или није урадио.Ако се то деси, опет тешко народу по ко зна који пут, а све смо јуначки поднели, да не набрајам шта јер листа би била подужа и тешко да би неко у будућности ко буде ово читао могао да схвати да смо то претрпели.Не кажем да није било горе некима пре нас, јесте сигурно, али требало је и ово издржати. Свима нама је циљ, а и онима пре нас је био, да живимо као људи али се увек налазе и рађају и они други којима је циљ нешто друго-страно човеку који има своје достојанство и жели свој мир и добро да ужива док гостује на овом свету. Ти неки који желе да буду вечни и обележени у историји света, нека се мало склоне са нашег пута и нека траже неки свој пут у будућност, па и не морамо се никада срести.
Што се тиче тренутног стања, ситуација је напета, нарочито у дипломатским круговима.Све се врти око Русије која је опрезна и резервисана, а сматрам да тактизира и мери своје место у свему овоме, те треба бити врло опрезан.Размишљања о савезу су реална, само треба добро сагледати шта нам то доноси и колико ће да нас кошта. Пракса показује да савез малих са великима је увек на штету малих и да се тешко ослобађају када увиде да је боље бити свој на своме.
Данас је опет било играње фудбала. Прво сам играо у школском дворишту и ту нас је било 10.Наравно, победили смо.Са мном је играо и мој другар ТРБА и још су били Года и Звонко, а победили смо Цимбала Золику и Году Јанику, Деју Кресоју и Слобода Илију. После је дошао зет Вилика да ме зове на јамурачу што наравно нисам мого да одбијем. Играли смо Вилика, Зоран, Микица-Циган и ја, а против млађих снага Неше Мушикића, са чијим покојним дедом самнекад играо, Мики, Иван, Мирко и још неки који наравно нису могли против нас старијих. Ето тако, да се зна да мене још траже иако сам у педесетој и могу још да јурим за лоптом.Сутра је недеља, велики Хришћански празник УСКРС.
11.04.1999.г освануо је нови дан, Ускрс је. Ноћ је била релативно мирна.У току ноћи смо се распоредили по собама да спавамо. Рада у нашој спаваћој, ја горе у поткровљу у соби до улице, Љубомир у својој соби, а Стева у дневној пошто је задњи дошао кући. Ја сам отишао горе јер сам сметао Ради која је прехлађена и хрче док спава па је ја сваки час будим.Да се ситуација не би заоштравала, ја сам отишо горе. Нисам могао да заспим, ослушкивао сам очекујући зујање НАТО авиона. Око 24 сата и десет минута нешто је треснуло, имао сам утисак у кућу. Стева је дотрчао горе и констатовали смо да је било близу. Јутрос смо чули да је између Сомбора и Оџака оборена летилица, за сада још не знамо која. У току дана чули смо да је код Србобрана пала једна ракета. У току ноћи авиони су бомбардовали углавном циљеве на Косову. Устао сам раније да би намирио и наложио ватру, деца су остала да спавају. Рада је поставила доручак и ето ми смо доручковали на УСКРС, у ратном стању. После сам ишао код мог брата од стрица Саве да честитам Ускрс, онда смо заједно ишли код наше сестре од стрица Десанке-КЕКЕ код које су дошли њен син Озрен и снаја Зорица. Око пола десет смо Озрен и ја отишли у цркву на службу коју је одржао свештеник МИЛОШ. На крају је прочитао поруку патријарха српског господина ПАВЛА.
Дошао сам кући и убрзо су дошли моја сестра БРАНКА и зет МИРОСЛАВ. Наравно да смо се обрадовали, одмах сам пробудио децу да виде тетку. Бранку нисмо видели од почетка рата јер је по природи посла везана за војску па се тако и влада у овој ситуацији. После смо ручали и одморили после ручка, по обичају који ето поштујемо и у ово ратно време. Није страшно само да не буде горе. Време је кишовито па нам то иде на руку и што се тиче пољопривреде, а и рата. Видећемо шта нам за ноћас спремају новокомпоновани варвари.Пошто смо раније вечерали, опет сам сео да пишем.Слушајући радио и ТВ чујемо да су наши северни суседи спречили руски конвој да уђе у Мађарску на граничном прелазу са Украјином, а на путу за Југославију. То баш није безазлено јер се зна да су Мађари придружени члан НАТО алијансе и не зна се шта може да се деси, док Руси са њима имају неке рачуне од раније. Нешто ми говори да ће бити повуци-потегни. Немачки министар иностраних послова покреће неку иницијативу о Балкану.Како радио јавља и Турска у овом тренутку поставља питање својих позиција на Балкану.Када је Турска у питању, треба бити опрезан.Како је приметио један руски дипломата, у Турској се чују јаничарски маршеви, у Анкари постоји спомен обележје турским пилотима погинулим у Вијетнаму, на страни Америке.Турска је у завади са свим суседним земљама, што говори да има територијалних претензија и само чека тренутак и подршку неке веће силе. На ТВ је приказан аустралијски хуманитарац који је ухваћен у шпијунској делатности против наше земље.Тако се потврђује моје уверење да су ти белосветски хуманитарци-посматрачи-надгледачи овога или онога у ствари го шпијун до шпијуна, багра, голокотра итд. Наравно, ко и увек бива ту и домаћих издајника који помажу из неке користи, а буде и из незнања, што говори да треба бити будан и опрезан јер свака се грешка плаћа. Нама се то управо сада дешава јер, по мом мишљењу, ово што се сада дешава нама је припремано дуго и студиозно.Нисмо имали времена ни слуха, а нису ни слушани они који су слутили и богами доста и знали па су чак проглашавани као неки злослутници и плашљивци.Вечарас први пут чујем на ТВ како смо јединствени и како нема страначке подељености.То је више него лепо, само да потраје.
Да кажем нешто о ТВ-у.Сад сви чекамо вести, нема глупих серија, ни америчких одвратних филмова.Ваљда ћемо се једном опаметити па вратити српски хумор на ТВ и још млоге лепе ствари које су биле у запећку из идеолошких, па онда финансијских и ко зна којих разлога. Очекујем да добијемо телефон који смо платили тачно пре годину дана, а који нисмо добили захваљујући простору за манипулацију који користе полтичари па онда сеоски руководиоци.Онда и ми грађани смо криви јер ћутимо и трпимо да нам свашта раде. 1240 ДМ сам платио и те паре неко користи, а телефона нема.Сад се десио овај рат и лако се може десити да траже још или не дај боже да кажу треба поново да се плати, што се већ дешавало у околним селима. Ко ту све мути и добија углавном се зна, ал су заштићени.То је оно што депримира обичног човека, што га омета у нормалном животу, а што се редовно понавља јер то је изгледа начин да се народ држи у неком стању немоћи и равнодушности-послушности, тј. да испуњава дужности и обавезе, а да што мање тражи и добија.Наравно, ово је моје аматерско гледиште али може да буде исправно. Шта нам нуди будућност-или шта нуди нови светски поредак, то остаје да се види. Моје је мишљење да ће и даље бити однос богатих и сиромашних-великих и малих, радника и бирократије. 21. век је на прагу, а ми корачамо уназад и требаће нам добра кондиција да стигнемо у ред за нови миленијум.19 сати је, Ускрс у ратном стању, вести су на радију, а сад ће и на ТВ , лака нам ноћ. Сутра ће нови дан.
12.04.1999.г., други дан је Ускрса, али агресорима на нашу домовину то ништа не значи.Они раде што су наумили и поручују да ће ићи даље, а докле то само они знају.Можда зна још неко, ал неће да каже, или како би ја реко знају Бог и крава , ко зна шта то значи-зна, а ко не зна-сазнаће једног дана. Ја сам данас преместио крмачу која треба да се праси идуће недеље. Рада је дошла с посла па смо ручали и после одморили па сам намирио и онда сам отишао на игралиште где смо имали заказану утакмицу са Владом и Микицом Коржаном, Митром Лешчешином, Стевом Тимком, Савом Петровићем, Симом избеглицом. Са мном су били Милоје Мушикић, Неша Мушикић, Мирко Шкрбић, Бобан Ракоци и Ђорђе Срећков.Наравно, победили смо их и на мале голове 4:3 и на велике 10:8.Било је узбудљиво и борбено, а попило се две гајбе пива и гајба сокова које су спонзорисали Рајко Петровић-каменорезац и Миша Ракоци. Камионом нас је возио Сава, Рајков син и у повратку са игралишта певали смо борбене песме и викали «Доле Нато, живела Русија, не дамо Косово!»
Данас је наша влада донела одлуку да приступи савезу Русија–Белорусија-Југославија. То је историјска одлука. Резултат ће да процени следећа генерација, наравно ако савез заживи.Ситуација је врло тешка и ово је можда изнуђено решење али ако је корисно у датом тренутку треба га прихватити.Каква ће бити реакција у свету, видећемо. Опет је затишје , али непријатељ не спава већ опет оће да изненаде и гађају по објектима који нису толико значајни.Циљ им је да руше и да буде жртава. Данас су погодили међународни путнички воз, било је жртава и повређених.То је криминално дело и граничи се са лудилом. Да ли је могуће да се тако нешто догађа и да нико не може да спречи дивљање моћних? Двадесет дана се иживљавају и изналазе разне начине да нас сломе, а зашто? Па знало се да ће до овога доћи чим није постигнут никакав споразум у Рамбујеу и Паризу. Сада се види да и нису хтели да се питање Косова реши мирним путем. Ово никада не треба да им заборавимо, ни опростимо.Опет је пред нама ноћ и како која ноћ долази, постајем забринут.Не бојим се јер то не помаже, а и не зна се где ће да звизне и тресне, изгледа да сви имамо шансу код Нато пакта.Ноћ је пред нама, шта ће бити не знамо.
Данас је среда, 13.04.1999.г., трећи дан Ускрса.Ишли смо Рада и ја на гробље, да обиђемо наше покојне претке.Ови млађи не иду, ваљда им није време, а иће вероватно кад буду као ми. Нисмо могли да кажемо да је овде код нас горе ратно стање и да нас НАТО бомбардује.Верујем да се млоги не би изненадили шта нам се дешава, јер ево свака генерација доживљава да нас неко напада и покушава да покори. Није ваљда настало време када ће живи пожелети да су доле тј. да су мртви, а да би покојници сигурно побегли назад када би видели шта се овде и сад догађа. Јутрос јављају да је опет било дивљања НАТО авијације. Порушили су нам нашу везу са светом, сателитску станицу у Приликама код Ивањице.То је знак да оће да нас одсеку од света и да могу да пласирају своје лажи, а да право стање прикрију.Чујем да на пример Немачка јако мало обавештава своје гледаоце и да јако пазе шта ће да кажу свом народу који опет сазнаје млоге ствари од наших људи који живе и раде по иностранству.Наши медији обавештавају о масовним протестима грађана других држава , што говори да су НАТО погрешили што су потегли оружије и силу да реше туђе проблеме-Знамо да нарочито Американцима баш не лежи решавање туђих проблема и на туђој територији. Да ли ово почиње крај НАТО алијансе и да ли ће НАТО постојати у 21 веку? Овакав нам не треба ни у комшилуку, ни у новом веку.
Данас је био састанак у Ослу-Норвешка, изнеђу МАДЛЕН ОЛБРАЈТ и СЕРГЕЈА ИВАНОВА, америчког и руског министра спољних послова.Остаје да се чују резултати.Око поноћи су опет почеле акције злотвора. Опет је било дивљања бесних агресора . Ја сам пре подне ишао на њиву да сетвоспремирам пред сетву, лепо се урадило и на кратко сам заборавио ово што нам се дешава. Наше је да посејемо и да се надамо да ћемо брати. Сада је 18 сати, дан је ведар и видећемо шта нам доноси ноћ. У Београд је стигао председник Белорусије ЛУКАШЕНКО.Примљен је као велики пријатељ Југославије, што је и заслужио.Посебно га ценим зато што је приликом једне посете нашој земљи рекао:»Шта ће нама посредници, дај да поједноставимо и помогнемо што бржем решавању неких питања!» Из тога је произишло да су наши људи могли да купе тракторе Белорусе 82.1. за 15.000 дм и то у Суботици. То су у Змајеву искористили Владимир Бошка Бељански и Жарко Проке Кобиларов, обадвојица из наше улице. Иначе исте такве тракторе наши су продавали по 32.000 дм, па ти сад види.Вероватно следи договор о савезу три државе. Остаје нам да видимо шта ће да нам донесе савез.Нешто ми пада на памет ова ситуација...Што нам се ово дешава, а не нешто друго? Нешто лепо и весело, да радимо, да имамо свега, да нам деца иду у школу, да има фудбал на ТВ, да идемо у посластичарницу на колаче и сладолед, да се граде нови мостови да нам долазе људи из иностранства, да нас посећују пријатељи, да коначно добијемо телефон, да нас нико не вара, да нам не одузимају наше, туђе не тражимо, да нам не наплаћују камату, а на наше паре чекамо и никад не знаш кад ће бити?Сад нам је ово наук за сва времена и ако из овога не извучемо поуке и не опаметимо се лоше се пише не нама него и генерацијама иза нас.
Данас је среда, 14.04.1999.г. Ово већ постаје обично, јутро почиње са
вестима где јеи шта бомбардовано, колика је штета, колико има
повређених, ко је крив.НАТО је бомбардовао колону цивила, одмах је
почело препуцавање и лагање којекаквих портпарола, па су ишли дотле да
су наговорили Шиптаре из колоне да кажу да их је гађала наша авијација
са МИГ-29. Накнадно су признали да је била њихова грешка али 75 жртава
не могу оживети–то ти је америчка помоћ. Пошто је од јутра и слушања
вести напето и тешко, кад се чује о све већем разарању, најбоље је отићи
на њиву која је 5 км далеко и налази се у непосредној близини тзв. ауто
пута Суботица-Београд (који тренутно због ове ситуације пружа тужну
слику јер саобраћају само домаћа возила).На том путу , на деоници Нови
Сад-до моста на Дунаву ја сам 1973.г. као ауто-дизаличар запослен у
предузећу Бетон-Нови Сад, ауто дизалицом руске производње К-161
носивости 16 тона, која је у то време била највећа дизалица у Војводини,
радио за предузеће ПУТ из Сарајева на утовару–истовару и монтажи
стубова за надвожњаке, на поменутој деоници. Посао је био тежак и опасан
јер су сами стубови били тешки 16 и 18 тона, што је био максимум.Да се
не бих удаљавао од ратног стања, враћам се на њиву. Пошто је бука у
трактору, а около нема никога, може да се пева и виче до миле воље, то
мало смањује притисак на нерве. Овог пута сам сетвоспремирао моје и
Виликино, укупно 4 и по јутра. Лепо се урадило и спремно је за сејање.У
повратку сам урадио и окућницу где ћу исто сејати кукуруз.
Данас је четвртак, 15.04.1999.г. Ујутру, после слушања вести, устао сам,
доручково, намирио и онда сам са Брацом отишао да сејемо
кукуруз.Посејано је добро, још само да време послужи и да не буде пипе и
мрза.Дан је био леп па се очекивало да ће НАТО бити активан у току
ноћи. То се и обистинило. Око 9 сати сам отишао код Владимира Бељанског и
ту смо уз кафу причали шта је ко урадио у току дана. Мало касније је
дошао Стева Ракић па смо јели колача и онда смо изашли у село, код Пеље у
кафић. Сели смо у башту и уз киселу воду коментарисалои ситуацију.
Убрзо је почела да дејствује ПВО у близини Новог Сада што се лепо видело
на небу, а чули су се и непријатељски авиони.Опет је гађана Рафинерија,
толико су се окомили на јадну рафинерију да ми се чини да ће је
изместити заувек.А добро се сећам полемике пре 20 година у граду о томе
колико је опасно имати такав објекат у непосредној близини.Велика је
срећа да су резервоари вероватно на време испражњени.А колика је штета
то бог зна.После је наишао Жарко Кобиларов, па смо заједно кренули кући и
онда смо се задржали пред Владимировом кућом и причали до 1 сат после
поноћи.Морам да приметим да се десило, први пут од 1976.г., да не
добијем плату 15. у месецу.Наравно, то је због ове ситуације. Иначе
аконтацију сам добио, а добио сам и два пута сухомеснате производе, чему
су се деца највише обрадовала.Пошто ја не радим већ 7 година добро је
да добијам било шта, али шта ће бити после свега овога?Ко преживи,
видеће и причаће поколењима како је било.И поред свега, дани невероватно
брзо пролазе и све постаје навика и ишчекивање нечега.
Данас је петак, 16.04.1999.г. Наш зет Зоран, Црнкин муж отишао у резервни састав наше војске.Предвече смо Љубомир и ја отишли код Црнке и Зорана који живе у кући нашег кума Николе и куме Наде.Њих до сада нисам споменуо, што не значи да не мислимо на њих, већ сам о њима хтео да пишем посебно у мојој аутобиографији. Ови догађаји су мало променили план.Пре неко вече смо разговарали са њима телефоном, они се секирају и јако су забринути за нас. Пошто писма више не иду, телефон нам представља једину везу са светом. Како је лепо кад је добро и кад можеш да се чујеш са ким хоћеш, да идеш где хоћеш, да купиш шта ти треба! Данас се људи жале да нема цигарета, мене то не секира јер сам дуван оставио у среду, 11.11.1998.г. у 19 сати.То шта је све продавано у задње време, а звало се цигарета то не може да се опише.Колико је ту било свега и свачега!!То је био главни разлог што сам се одрекао тог порока.За сада хране има, а и воде.Шунка се и не троши јер се чува за можда гора времена.Деце је пуно село, увече се играју на улици и скоро да су заборавили школу. Данас ме Славко Добријевић-Бурдуш питао да ли би мого да му сетвоспремирам јутро и по да сеје детелину.Нисам могао да га одбијем.
У ово тешко време дао је нафту и наравно нисам му наплатио рад, а и како би кад нам он и Ковиљка-његова госпођа помогну кад се нешто ради.Тако сам урадио и зету Вилики, дрљао сам и два пута сетвоспремиро, а ваљда ће дати нафту која се купује, мада сада је и нема.Ово време је прилика да се људи мало зближе и помогну једни другима , мада има и супротних примера.То ми говори да би нам било добро, мора нам бити јако лоше.Ово ме подсећа на индијанску логику, да велику ватру може да угаси само друга велика ватра. А свака генерација мисли како да оствари планове о лепшем животу и скоро редовно неко други се побрине да то поквари и уназади.Сада је 23 сата и означена је ваздушна опасност.Шта ће нам донети ноћ, видећемо.
Данас је субота, 17.04.1999.г. Јутро је облачно са слабом кишом, а дан је необичан јер је ноћ била мирна са изузетком Ваљева где је бомбардовано предузеће КРУШИК и како каже радио, тотално је разорено.Тако је уништен рад и улагање током 50 година постојања предузећа. НАТО се примирио што не значи да је одустао, јер стално говоре како ће да иду до краја. На чији крај мисле, остаје да се види. Опет се помињу преговори, што њима баш и не одговара.Председник Русије-ЈЕЉЦИН, одредио је Виктора Черномирдина за званичног заступника у решавању Југословенске-Косовске кризе.Одмах је напоменуто да је заступник прозападно настројен, остаје да се види за кога ће навијати.Занимљиво је да су на данашњи дан, 1944.г. тада савезнички авиони, бомбардовали Београд, а и још градова у Југоссавији, наводно гађајући немачке војне циљеве. Опет су погодили млого више цивилних објеката и било је људских жртава, опет нашег народа.За то њихово дело су падали разни коментари и до данас није објашњено коме је и зашто то требало, а помињало се да је то чак сам Б... наручио. То је сигурно био тактички потез, а жртве и разарање-то је само нужна појава, што ће доказати каснији догађаји приликом распада Авнојевске Југославије, где су примењена најпрљавија средства пропаганде:лажи, превара, подметања.Ишло се толико далеко да су масовно жртвовани и припадници сопственог народа да би се постилла одређена пропаганда, а у циљу остваривања наклоности оних који су то једва дочекали да би нам радили ово што нам раде.Зашто смо баш ми увек жртве, или смо неспособни или немамо довољно пара да платимо или једноставно нећемо да користимо тај начин за остваривање наших циљева?!?
У нашој богатој и углавном тужној историји било је и примера као на пример, кнез Милош Обреновић који је клечао пред турским султаном, моћним владаром Отоманске империје и молио за добро српског народа.У исто време народ је желео рат са Турцима да би се ослободио вековног ропства.Вештом дипломатијом доста је постигао, а касније су уследили ослободилачки ратови.У овом времену ни дипломатија више није оно што је била, нарочито је приметно да је склона лажима и преварама.Вероватно је тога било одувек, али се сада велики део сазна и наравно обичан човек остане запањен сазнањем шта му се спрема и ради, а што је најгоре то раде све паметни и школовани људи.Ја наравно не сумњам да то све изискује и диктира политика и као такве је се треба клонити и остати по страни, јер има толико лепших ствари у животу да нормалан човек буде задовољан, а да политику препусти онима који су жељни власти.Наравно, овакав став доводи у дилему и оног ко пише и оног ко ово буде читао, јер препуштање другоме значи одрицање.Ако знамо да је одрицање врлина онда нема сумње да је боље бити обичан човек него добар политичар.
Тренутно пада добра киша, деца спавају, Рада и ја се спремамо да идемо на гробље, даје се 40-одневни помен комшији Сави Кострешу. Живот је тако обичан кад вести на радију постану нормалне, кад музика свира, узбудљиво је кад бруји о разарању и жртвама, онда се сви секирају, има и псовки, претњи, предлога, закључака и питања шта се чека и каће Руси кренути.итд.Сада је 24 сата, управо смо чули вести о разарању, а око 22 и 30 сата смо гледали дејство наше ПВО изнад Новог Сада. Опет је гађана рафинерија нафте, горело је да се и одавде видело. Авиони су брујали око пола сата, а видела се и једна авионска бомба-ракета како путује према циљу.Јављају да их је неколико погођено. Управо сада се чује прелетање авиона, одоше даље Опет гађају Београд.На радију јављају да настављају дејства и да су забринути за три заробљена америчка војника. Наш радио јавља да авијација делује у околини Краљева и Чачка, ко за инат небо је ведро. Јуче и данас наша ПВО је оборила 2-3 Нато авиона, што наравно они прећуткују догод их не притисну да признају. Вечерас се опет огласила на српском језику М.Олбрајт, амерички министар.Није морала, ја бих јој забранио да говори наш језик, додуше и није баш нешто рекла.
Сада је недеља, 18.04.1999.г., 1 сат после поноћи.Толико је бубнуло да се све затресло, небо је толико црвено и толико високо пламти да је сигурно погођено нешто велико, овако никада није било. Остаје да сазнамо шта је и где је. Радио јавља да су наши суседи Македонци демонстрирали у Скопљу против Нато агресије, а уједно и против политике руководства. Јављају да су демонстрације и у Франкфурту на Мајни и у Паризу и још у млогим другим градовима Европе. Пацифисти а и сви противници оваквог начина решавања стално протестују али то не зауставља Нато снаге. Значи, ово може да заустави само већа сила, а бојим се да то значи проширење рата.Наш народ је истрајан и може млого да издржи па ово може да потраје.А овим догађајима Европа је изгубила име и углед и потрајаће док ствари не дођу на своје место, али никад више неће бити ко пре. Ово им не смемо ни опростити,ни заборавити. Видећемо ујутру шта се све дешавало ове ноћи.Авиони су престали да брује око 2. сата у ноћ.
Чули смо да је онај велики пламен Панчево. Гађани су индустриjски објекти, Азотара, Рафинерија, Петрохемија, толико је то горело да се видело до Змајева које је удаљено преко 100 км! Нови Сад је опет гађан после поноћи. Нато је дејствовао по целој Србији и немилосрдно разарао.Несхватљиво је да им је толико стало да нас разоре, а кобајаги су хуманисти и брину се за добро народа.Људи су запањени и не могу да верују да има таквих људи који хладнокрвно руше и убијају.Питам се зашто баш нас и зашто већ трећи пут?!? Они канда не знају да ми и што оћемо-нећемо, а тек оно што нећемо-нећемо ни да нам плате, ни да нам обећају било шта!Ако је тако онда ће ово потрајати, јер они нуде, а ми одбијамо.Онда ми нудимо, а они ни да чују. Повремено се јаве УН али их нико не слуша, па се онда огласе Руси, ал мало млого касне и тактизирају.Сада је већ мрак напољу, ал је облачно и захладило је. Вероватно ће ноћас прескочити Нови Сад, мада се никад не'зна кад су злотвори у питању. Као по неком правилу враћају се поново на места која су већ разорили, а и проширују дејства на цивилне објекте. Нарочито су се окомили на мостове. Таквим дејством, мој је утисак, припремају терен за копнена дејства тј. желе да онемогуће кретање нашим копненим снагама.Понављају да неће употребити копнене снаге. Не треба им веровати, по свој прилици ће прво употребити ОВК и гурнути их у пропаст, па се онда као покају и кажу нећемо више.Тешко је погодити шта све могу да ураде, верујем да ни сами не знају шта ће бити до краја.Срамота их је да признају да је ово све другачије него што су очекивали, да су изненађени отпором, да се нису надали толиким губицима.Наравно, најмање су се надали оваквом понашању народа, јединству, спремности на одбрану земље.Ако су могли да прочитају и разуму пароле које је наш народ смислио и написао. верујем да их је срамота и да су зато бесни и дивљају.
Може лако да се деси да на свој 50.рођендан НАТО падне у блато Јавља радио да је Клинтон хтео да смени генерала Кларка главнокомандујућег Нато снага, због грешке пилота Ф-16 и посаде шпијунског авиона АВАКСА који су бомбардовали колону цивила углавном Шиптара који су се враћали кућама када је погинуло око 75 цивила.Јуче је Кларк боравио у Македонији, а могао је лако да одлети у вечна ловишта.Сада је 22 сата и још није означена ваздушна опасност, облачно је и кишовито и није погодно за Нато авионе, али то не значи да се неће појавити после поноћи. Радио јавља да су у току дана нападали на Косову, што иначе чине сваки дан.Данас су оборена три непријатељска авиона и то је црни дан за њих. Данас су употребили новоформиране јединице састављене од Шиптара из иностранства, а пореклом са Косова. Ове групе и ОВК су предходница и штих проба па ако буде густо они своје јединице неће гурнути у пропаст.Знају они да је одбрана спремна.
Понедељак, 19.04.1999.г. Сад је време за спавање, Рада је легла јер ујутру иде на посао.Љубиша је отишао у Б:Д.Поље код деде и бабе и код тека Виде и Веље, Стева је у селу. Ја очекујем да се крмача праси, ни ноћас се није опрасила. После поноћи сам заспао, напољу је ветар дувао. У неко доба чула се детонација, пробудио сам се и у једном моменту видео сам кроз прозор на небу ватрену лопту која се кретала правцем југ–север.Одма' сам викнуо:“Радо, излази напоље, саће бубнути!“ Знао сам одма' да та није тако опасна јер већ пролази али нисам знао где ће пасти. Истрчао сам напоље и попео се на терасу у дворишту и очекивао где ће треснути.Мало касније се чуло али је било далеко. После су јавили да је гађана Суботицаи да је ракета промашила ,тј. пала је у поље.После тога смо легли и очекивали извештај о дејству авијације. Јављају да је погођена Бановина—скупштина Војводине, то је иначе грађевина од пре 2. светског рата и ретко леп грађевински објекат.Иначе служи у цивилне сврхе и не видим неки разлог за рушење. Наравно они знају зашто, изгледа да се забављају рушећи. Изгледа као да врше експерименте за нешто веће што ће да се догоди у следећем веку и миленијуму.Изгледа са моје тачке гледишта, да се сада заузимају стратешке позиције и да је ово врло важан моменат, да они нису нимало наивни и глупи како то неком изгледа. Наравно, време ће да покаже–јер време је релативно, али оно носи и доноси оно што је неминовно, а човек је ту присутан да трпи, преживљава и истрајава, чудећи се што се то дешава нама и што баш сада.
Можда је ово припрема за сеобу запада на исток и све више на исток док не дођу до краја, а онда ће сунце почети да се рађа на западу. Сад ће 10 сати, а још нема знака за ваздушну опасност, што не значи да је неће бити .Било би необично да ноћ прође тек тако. Мало је облачно ветар дува и хладно је.Сада престајем са писањем и прелазим на играње флипера.Ноћ је пред нама.Крмача ме очекује и ја мислим на њу.Очекујем да се у овом ратном стању поштено опраси и наравно одрани своје прасице који ће надам се расти у миру и слободи.
Уторак, 20.04.1999.г. Опет су бомбардовали Београд и јужније.Војводину су овога пута прескочили.Крмача се није опрасила.Око 9 сати сам однео кукуруз код Црнке, мало смо седели, попили кафу.Покушао да зовем кума, добио сам везу али никог нема кући. У повратку сам свратио код деда Бошка Бељанског, мало смо разменили приче о свему и свачему. Кући сам дошао око 12сати и почео сам да оправљам брану која се покидала кад сам сетвоспремиро код Бурдушевог ћалета. Кад је Рада дошла ручали смо па сам лего да одморим. Кад сам усто дошли су Мара и Живко Мрђа па смо пили кафу, онда су дошли моја сестра и зет па смо причали и док смо ми причали крмача је почела да се праси .Кад су Бранка и Мирослав отишли, одемо Рада и ја у свињац, кад оно 9 опрашених и сви добро, а после је било још 5. Тако се Белка скоро сама опрасила. Ја сам посеко зубе и репове, после смо их преместили под сијалицу.Пошто је Рада скувала пасуљ за сутра ја сам морао да вечерам, јако је добар, вероватно ћу сутра и доручковати па и ручати.У 21 сат сам сео да пишем, у међувремену дат је знак за ваздушну опасност.Још увек је мирно, а НАТО није јавио да одустаје од напада.За очекивати је да дејствују.Ноћ је ведра па шта нам Бог и НАТО дају. Данас је двадесет седми дан откада НАТО бомбардује нашу земљу. Млого дана и да су лепи, а не гори од горег. Опет долазимо на оно– да би нам било боље, мора нам бити млого горе, или–штогод дуже траје све је ближе крају.Остаје нам да трпимо и чекамо.Непријатељ је такав да се може све очекивати сем брзог одустајања. Јер сада се доводи у питање оправданост свега овога пошто су изостали очекивани резултати, а срамота је одустати, односно признати пораз од далеко слабијег.Нисмо ми слаби, него смо свој на своме и своје не дамо.На својој територији смо и то је одлучујуће. Да нас могу уништити, то и није у питању јер довољна је једна атомска– али то онда значи да и они могу да добију и онда је крај-даље нема. Зато су сва очекивања окренута дипломатији која је опет традиционално спора и прорачуната, да се не зна докле могу да се отегну преговори који још нису ни почели. Мој утисак је да ово мора да траје док се не избалансира однос АМЕРИКА–РУСИЈА, а после долазе локални проблеми. Важан фактор је и потрошња ратне технике и достигнуће војне технологије. Ово је јединствена прилика да НАТО зна на чему је и шта даље. Нама ово баш и није требало ал' шта је ту је, добро ће доћи и нашим стручњацима војним, а и неким другим који су у једном тренутку покушали да минимизирају народну војску. Старо правило је–Војска је Народ–Народ је Војска и док су једно можемо се надати да ћемо одолети свакојаким искушењима.
10 је сати и 30 минута. Још увек је мирно над Војводином. Шта ли се сада мота по главама војне врхушле алијансе. Јел' они знају шта раде, ово је радио Хитлер, радили су још неки идиоти и сада се спомињу, можда су то и хтели, да се вечно спомињу, као злотвори. Вести још не помињу дејство. Остаје да се чека.
Среда, 21.04.1999.г. Око пола три сам устао да пустим прасице да сисају, кад сам изашо на двориште издалека се чуло брујање авиона, долазило је из правца Мађарске. Убрзо се зачула експлозија, по мојој процени погодили су рафинерију и још нешто у Новом Саду и још нешто.Нестала је слика на ТВ-у, на свим програмима. Очекујем да радио јави шта је погођено. Руси опет отежу и помало се праве луди док НАТО ради по своме.Хвала им још једном. Ваљда чекају да нам помогну кад буде касно, па да им кажемо „фала, нисте требали“.Неко се заноси тиме што се демонстрира у целом свету да ће то утицати на НАТО, то је заблуда њима то ништа незначи они имају свој план и програм и може се врло мало утицати на тај начин.За похвалу је труд и залагање да нам помогну макар морално и хуманитарно, то ће остати запамћено. Не треба заборавити да је НАТО алијанса ово припремала месецима и да се то знало у њиховим земљама.Можда је неко и покушао да опомене, али то је било узалуд, јер иза овога се крије нешто велико и важно чим су они ризиковали да потегну оружије и почну рат на туђој територији.Улог је велики, а ко ће да добије видећемо.
Резултат овог догађаја, уписаћу кад се стекну услови.
Опет се показало да су лукави и да може све да се очекује, а млоге ствари и најаве па само остаје да се чека када ће остварити своје намере.Пошто је ово ера модерне технологије и технике, подразумева се да имају све на располагању и могу врло студиозно да припреме тактику, наравно имају грешака, али то је условно кад су они у питању јер спремни су на све. А морал, етика, хуманизам-то код њих нема, те врлине су њихови преци оставили у затворима старе Европе и отиснули се у нови свет где су опет крваво остваривали своје циљеве.Уништавање Индијанаца је вечна опомена свима какав су народ Американци ту су и Црнци који не пролазе ништа боље од Индијанаца.То што су успели да увуку Европу у ово безумље није случајно, то им је тактички потез и показује колико је Европа ипак нејединствена, поколебљива, подложна и спремна да се упусти у глупости. Ово ће jaко да кошта млоге, морално и материјално.
Да ли је ово интерес Европске Уније или је ово пропаст Европе?Како ће једног дана поново моћи да нам погледају у очи?Јавља радио да је гађан једини преостали мост у Новом Саду, а на ТВ потврђују да је мост погођен са два пројектила.Од данас смо одвојени и ово не слути на добро. Ово је самртни двобој ЖЕЖЕЉЕВОГ БЕТОНСКОГ МОСТА. Не могу да кажем колико ми је жао .Не могу да напишем шта ми све пада на памет. Ово је тежак ударац и велика опомена.Једнога дана ћемо о овоме можда моћи рећи нешто више.
На овом, сада већ тешко оштећеном мосту, можда ће једнога дана бити неки други мост али никад више ко што је био-радили су моја браћа од стрица , већ помињани МИТА БОТИЋ и ЛАЗАР БОТИЋ, обадвојица су били рониоци, а Мита је био и руководиоц монтаже. О њиховом раду могао би да се напише роман. Обадвојица су отишла у легенду, а сада и мост.Остаје само да причам оно што сам чуо од њих. Остали смо без ТВ програма, једино се види програм српске СРТ из Републике Српске. И на овај начин су нас одвојили. Срушен је предајник на Венцу. И на том објекту сам учествовао кад се изграђивао, преносио сам и монтирао један део антене. Јављају да је бомбардован пословни центар УШЋЕ у Новом Београду са три ракете. Стране ТВ снимају и вероватно шаљу у свет да се види.
Ми остајемо изоловани што се тиче слике, остаје нам радио и радио аматери. Морам да идем да чујем како је код Бранке и Мирослава у стану, који се налази у непосредној близини делимично оштећеног ЖЕЖЕЉЕВОГ моста.Зграда је са 18 спратова. Срећа је да су били у Змајеву па нису били директно изложени дејству. Шта је са станом, видећемо.Радио јавља да је мост само тешко оштећен и да није употребљив. Исти тако јављају да је Нато дејствовао по целој земљи.Ако их не заустави парола ЖИВЕО ПРВИ МАЈ неће ништа друго. Можда и ЈОСИП РАДНИК подигне глас и прекине ово дивљање. А чује се да су алергични на повике, ЖИВЕО, нема то код њих , код њих је главно колико то кошта и ко ће то да плати.
Можемо ми да вичемо ДОСТА и НЕМОЈТЕ ВИШЕ И ЗАШТО И НЕ МОЖЕ НАМ НИКО НИШТА И УДРИТЕ ЈАЧЕ И ДОЂИТЕ НАМ ПЕШКЕ, они раде по своме. Нама стиже подршка са свих страна, а и ми смо слали својевремено разне подршке па нам се сад то помало враћа. Шта ће нас све снаћи видићемо, а и сазнаћемо млого шта.Сада је 18 сати, Стева је отишо у Б.Д.П. да баци ђубре на соју Драгану Кантару. Ја сам остао кући да дворим прасице и да намирим.У међувремену Мрђа је донео 4 џака паспаља. На ТВ-у се појавио Први програм РТС-а Јављају да је погођен мост на Дунаву на ауто-путу код Бешке.
Једина копнена веза са Београдом и даље са Србијом је мост на Тиси код Титела. Жељезнички саобраћај је такође заобилазним путем. Јако је неугодан осећај кад знамо да смо одвојени. Који план имају не знам. По мом мишљењу, ово је припрема за нешто крупније.Ово ми јако личи на понављање. Наш Радио критикује све оне који су се ставили у службу непријатеља, што је разумљиво, али није нормално што је број тих и таквих приличан и питам се шта је је узрок тој појави. Јер јако је тешко борити се са нечим што се множи и неконтролисано шири, онда се мора добро запети да се елиминише та појава. Стране радио и ТВ станице ће и даље да шире своју истину и ми ту ништа не можемо. Познато је да у ово модерно време постоје две и више истина. Томе је крива нова технологија и техника информисања, а рецепт је стари– више пута понављана неистина постаје истина--па које упорнији и покваренији,тај има веће шансе да победи.
Напољу је време облачно, очекује се киша и видећемо шта нам доноси ноћ. До поноћи је било мирно, после се чула детонација. Јављају да је гађан аеродром Батајница, па Београд, Ваљево и Косово. Још нисам гледао на ТВ. Опет сам дежурао целе ноћи око прасади, помало сам и спавао, а често су ми падали на памет војници који морају да буду спремни у свако доба дана и ноћи. Јутрос сам мало одспавао, онда сам намирио. Око 10 сати ишли смо у Равно Село КЕКА, ОЗРЕН, ЗОРИЦА и ја. Ишли смо да посетимо нашег брата од тетке Миланка Аврамова који је болестан. Миланко има 87година, био је ковач по занимању. Миланко и Славка имају синове Мирослава 50 г. и Јовицу 48 г, ниједан није ожењен и раде земљу. Иначе не долазе код нас у Змајево, одкада је Тета, Миланкова покојна мама доселила одњи у Змајево да је додвори брат Мила.Отада се они љуте и не долазе.Успут смо купили брашна у млини по један џак од 25.кг—65.дин.Сад су вести у 13 сати, јављају да је стигао Черномирдин-руски изасланик председника Јељцина.Јављају да је гађано Дедиње и резиденција председника СР Југославије Милошевића. Је ли ово опомена пред долазак руског изасланика?Подсећа ме на Ирак и Садама Хусеина, а тамо то још траје. Ово је потврда њихових намера и сумњам да ће одустати, а да ли ће успети?Могу да замислим шта би хтели за прославу 50.ог. рођендана! Мало морген!
На данашњи дан 22.04.1999.г., у злогласном усташком логору Јасеновац, група од 600 логораша извршила је голорука пробој из логора. Успело је да побегне само 60, остали су масакрирани, неки су касније похватани и побијени. Ових дана се у Загребу у Хрватској суди злогласном команданту логора Јасеновац, усташи Динку Шакићу. Само суђење је спрдња са светом, злотвори нам и тако пркосе и на крају крвник неће бити осуђен као што је то било у старој Југославији, када је суђено такође великом усташком злотвору Андрији Артуковићу, који је умро у Усташкој Хрватској.Не сумњам да ће они бити народни хероји у Хрватској. Толико су подли и покварени да смањују број жртава у усташким логорима са некоплико стотина хиљада на неколико десетина хиљада, као да то смањује кривицу. Трагедија је што то почињу да верују ове нове генерације, а и релевантни фактори у свету .Џабе наши докази и приче живих сведока, који је све мање. А ево опет нам се догађа слично, ко ли је крив за ово, да ми је знати?!
Сада је 16 сати пробудио сам, се и упалио ТВ Дневник је на мађарском језику, с тим да су репортери са српским презименима.Шта ли то значи?Приказано је ново гранатирање ЖЕЖЕЉЕВОГ моста.
Безмало је био директан пренос гранатирања с тим да нисмо видели коначан резултат. Не морамо видети, али јако добро знам шта то значи. Ово постаје врло озбиљно и опасно. Сада заиста не знамо докле ће Нато ићи, не би се изненадио да дођу копном са свих страна, макар на Косово и у Војводину. Ово ми личи да Косово није никакав проблем за Нато.То се види из приложеног јер да воде бригу о Албанцима поступили би сасвим друкчије, а не удри бомбама и вичи »ми вам помажемо».Верујем да они чисте терен за неки свој правац. Чујем да околне земље уступају, хтеле или не, своју територију и ваздушни простор да би Нато могао да се раскомоти око Југославије.Народ околних земаља зна шта то значи и буни се, али засада може мало да уради.Па ово је реприза догађаја као пред други светски рат!Ко би се надао да ће фашизам и нацизам да се појаве у облику Америке, Енглеске, Француске, Шпаније и још полтрона и светске гологузије?Можда је ово покушај коначног обрачуна са комунизмом и социјализмом, који су западне силе хтеле да спроведу непосредно после завршетка Другог светског рата, али Черчил их је уверио да није време за тај подухват.После су Американци покушавали на све начине да оборе са ногу ВЕЛИКИ Совјетски Савез. Нису успевали, све до појаве ГОБАЧОВА, а онда је уследио велики крах Руског медведа. То нам говори да 50 година и нису неки период, то је само време у којем са мењају људи и догађаји и уједно се припремају крупне ствари и да о важним стварима одлучују моћни и бездушни.Руше све пред собом и немају обзира према народу и његовим жељама за бољем и лепшем животу.Јављају да је ЖЕЖЕЉЕВ МОСТ издржао и ово гранатирање, није пао, само је оштећен коловоз и један лук моста. Ако мост преживи, ово све биће то феномен издржљивости бетонске конструкције. Знам да тај мост још увек није добио употребну дозволу, стално се нешто сумњало, конструктор у међувремену није умро тако да све ово може да види, а можда је и боље. Тешко је гледати да неко бездушно руши оно што је тешком муком направљено.Млого зноја је проливено за стари гвоздени мост, сада се проливају сузе. Мост Слободе је такође коштао млого зноја и труда, а знамо да финансијски није био скуп, такав је био моменат.Сада је све у води Дунава којега сви волимо и стално тежимо да га премостимо.Ово је сад само тренутак у трајању, без мостова, који ће се опет правити. Ваљда ће нове генерације имати шансу да граде у слободи и да се радују резултатима свога рада, као што смо то имали, ја и они пре мене. Једном ми је један руководилац Бродоградилишта у Новом Саду рекао, док смо монтирали делове великих речних бродова, да ће ми бити драго да видим те исте бродове када буду пловоли Дунавом.Баш и нисам био неки оптимиста да ћу их виђати, а сада не верујем да ће скоро пловити нашим делом Дунава.Пошто не радим већ 7 година, нисам имао ни прилике да их виђам, а што се тиче будућности и мога рада у предузећу сад је још неизвесније јер овим ратом повећан је број незапослених и можда ћемо сачекати да почне обнова.Вечерас сам саслушао интервју председника СР Југославије Милошевића, америчком СБС-у.Мислим да ће Американци под сигурно редуковати изјаву преко својих медија јер толико је отворено и јасно председник објаснио ситуацију и став нашег народа да НАТО нема шта да тражи, ли они су стари лажови и све ће учинити да другачије представе став и мишљење Милошевића, а тиме и нашег народа.
Народ је иначе стално спомињан од почетка, а и одувек тако да је народу одавно свега доста ,ал га никако не остављају на миру и у њагово име свашта му раде и не мисле да престану. Да ли на свету има народа да му нешто не раде против његове воље, има ли негде да се нешто не ради у његово име, а против њега самог?Ово је неко моје примећивање кроз време које је за мном, а верујем да ће потрајати. Да ли је народ самим тим што постоји и што чини масу, предодређен да га неко терорише и кињи и угњетава и одређује шта и како да ради, шта да мисли и за кога да навија? Ја знам да на сва ова питања модерна наука и филозофија имају одговоре али народ од тога нема ништа . Млоги настоје да народ што више угњетавају не би ли што више радио за што мање пара, јер јефтина радна снага је увек био сан оних који владају.У томе је изгледа тајна успеха.Докле ће то трајати, не може ни да се наслути, а можда и може. Позната је већ теорија контроле људске мисли и командовање на даљину масама-људима. На том пољу постоје већ одређени резултати, али се још нису стекли услови за реализацију, што не значи да се на томе не ради. Управо ово што се нама и око нас дешава је део тог програма и уверан сам да планери анализирају дејства и резултате-односно у неком будућем времену ће знати шта су постигли и где су грешили.Ово што се сада дешава није нимало случајно и припремано је студиозно, годинама.
Исто тако, за планирање свега овога је потрошено млого пара и времена, а за реализацију ће бити потребно млого више. Колика и каква добит је ту планирана и ко ту губи и ко добија? Када се узме у обзир колико је потрошено, колико је порушено и колико ће требати да се потрошено надокнади и порушено изгради, можда ово све и није требало. Ко ли је правио план и рачуницу, да ми је знати?!!Ово му нећемо никада заборавити.
Ноћ је засада мирна.Око 22сата ишао сам по жуту воду, било је народа на улици.Гледали су у небо и показивали на три светлеће тачке које су се кретале правцем југ-савер и летеле веома високо.Брујање се није чуло, вероватно су се враћали са задатка негде на југу. С обзиром да су околне државе полтрони Нато–пакта, лако им је да се крећу по небу изнад наше земље.
Самим окружењем смо погодан терен за дејство Нато копнених снага, а верујем да би било и придружених чланица које једва чекају да се докажу. Диже се фрка око избеглица, а сами су допринели да дође до бежаније и страдања и Срба и Албанаца и осталих.
Сада је 23.04.1999.г. 12сати и 30 минута, фрка је око прасади и крмаче, нешто јој фали, има неку упалу.Рада јој је дала инекцију па је сада крмача не воли, ја морам да трчим сваки час да видим шта је.Радио јавља да Нато бомбардује по Србији, руши све што може, ваљда зато што им је сутра 50-и рођендан.Не морају више дочекати ни један.Сумњиво ми је ово примирије досада, ноћ још траје и није им веровати.Шта ли ће сутра на рођендану бити главна тема, да ли ће их бити срамота, да ли ће имати грижу савести? Наравно, ми то нећемо знати, али ћемо колико прекосутра осетити шта су се договорили.Сутра ће на једном месту у исто време бити толико злочинаца да би им позавидели и они из Трећег Рајха. Овај скуп је далеко гори јер је вишенационалан, они некада су бар били Немци, а и сви Немци нису били злочинци, било је и њих часни и поштени. Сада се скупило толико интернационалног нацизма да је то забрињавајуће за цео свет и околину.Шта мисли један Ширак-да он одлучује о једном народу?Ни остали нису бољи, не зна се ко је гори.Шта би рекли да се ово дашава њиховом народу и у њиховој држави-дабогда и то дочекали?Мада, опет би страдао народ, а не они који то заслужују, они се увек извуку.
НАТО се посебно окомио на телекомуникације, бомбардују релеје оће да одсеку информације и да протурају своје лажи.Руси се опет јављају али то је споро.Черномирдин је био али о томе ћемо касније сазнати.Јављају да је у Црној Гори општа гунгула, опет је подељена на ове и на оне. Не знам шта ће да се деси, али знам да су дебело подељени и бојим се да опет не буде обрачун народа, а то је катастрофа. Што им то треба, да ли је могуће да се то Црногорцима опет дешава?Да ли су заборавили пасија гробља, Информбиро и остале поделе?Па то их је коштало!!! Да ли желе да се понови то време?Да ли треба да падне братска крв, да ли то значи да један народ не може да живи у једној држави?Зар не виде да непријатељ све користи и само чека да нас сломи?
Ови на страном радију отворено причају о копненом дејству Нато јединица, дилема је да ли напасти само Косово, да ли и Србију, а спомиње се и варијанта преко Војводине из Мађарске, тј.са севера.Да ли они то нас плаше, не могу нас изненадити ,јер то је већ било.
Старији су причали-кад год се прави пут,биће рата. Тако је било пре Првог рата па и пре Другог рата, онда је прављен Ауто-пут кроз Војводину и ево може да послужи опет за рат и долазак са севера.Знамо из историје да су се на овим просторима прегањали Аустро-Угари и Турци и да је овај народ све то издржао и ево га и данас ту и опет му се дешава да оће неко да дође, а нисмо их звали и не требају нам.Шта ће нам они који воле да освајају туђе и којима је мало оно што имају? Па нама је доста овог нашег, нека нас пусте да живимо ту ди смо, ми њи не дирамо, а и не би се мењали никад са њима.Шта су се окомили на нас, да знају колико их волимо никад се не би појављивали?!Сада је близу 2 сата после поноћи, идем да легнем.
Пошто је већ нови дан, 24.04.1999.г., тачно је месец дана од почетка напада на нашу земљу.За очекивати је да га Натовци обележе. То се и догодило у 2сата и 5 минута, НАТО је разнео зграду телевизије Београд, из које се з том моменту емитовао програм. Разарање је страховито, а било је и жртава.Било је још дејстава по целој земљи.Углавном су уништавани релеји и мостови.
Цео дан сам нервозан, крмача ме излуђује, прасад цркавају, ништа не помаже, ваљда је решила да их се ослободи.После подне сам лего да одморим али нисам могао да заспим. Устао сам да намирим и кад сам завршио дошао је Вилика уплакан, мислио сам да је мало попио па је дошао да се нешто жали.Међутим, дошао је да каже да је погинуо наш друг ВЛАДИМИР ВУЈАЧИЋ-- АГА, као добровољац на Косову. Велика је трагедија, оставио је два мала детета и жену, као и старијег сина од прве жене.
Влада је прва жртва овог рата у селу. Био је добар друг, по годинама најближи мени, а играли смо годинама мали фудбал по јамурачама.Требало је да се игра турнир за Први мај.Међутим, судбина га је онемогућила да се још једном састанемо, одиграмо фудбал и попијемо које пиво.Ратно је стање и све је могуће. 19. сати је, радио јавља да су и у току дана Нато дејствовале на Косову.Војводина је за сада мирна, али никад се не зна. Вечерас морамо на саучешће, ионако је тешко али сада је трагично.Мора се издржати, како ће то њагова мала деца поднети?! Ко је крив и да ли се то морало десити.?Несрећа је велика, ионако је, као и већина, био у тешком материјалном стању. Ко ће сад помоћи његовој деци и жени?Да ли ће му признати његову оданост и храброст?Ово му је био други пут да је као добровољац у рату. Био је у рату у Хрватској.Већ сада је ушао у историју и отишо у сећање, спомињаће се али никада више неће са нама одиграти утакмицу, попити пиво и пред Нову годину отићи на јубиларни ручак и дружење.СЛАВА МУ!
25.04.1999.г. Ноћ је била мирна над Војводином.Војска је јуче донела АГУ. Дворили смо га, био је затворен, нико га није видео. Украли су нам га. Окупили су се млоги да помогну, колико се може помоћи у таквој ситуацији.Све је урађено добро. Сахрањен је као херој. Нема га више. Остаје да се спомиње и да га се сећамо.Док је посмртна колона пролазила кроз село, зачула се злослутна сирена која означава ваздушну опасност.Било је непријатно, зашто нам се стално мешају у наш живот? Влада је погинуо на Косову, на планини Чичавици од метка ОВК.
Сада је 22сата, опет је ваздушна опасност. Данас су хтели да гађају Нови Сад али нису могли од ПВ Одбране. Верујем да ће ноћас поновити напад.Тешко ми је да пишем.Руси опет немају успеха у покретању преговора, Нато све одбија и поставља своје услове.Нама остаје да трпимо и мислимо докле ће ово да траје. Ноћ је ведра и вероватно ће Нато бомбама обележити крај рођенданског славља. Уморан сам, нисам клонуо, али морам да се одморим. Довољно ми је да спавам пар сати. Ево сад јавља радио да се Нато прогласио јединим надлежним, јачим и важнијим од Уједињених Нација.То је катастрофа, више нема ко да их спречи да спроводе своје планове.Тренутно се Нато чланице договарају шта даље бомбардовати и то тако ладно ко да гађају глинене голубове.Докле тако, шта је у њима, да ли су нормални?Отишао сам да спавам и брзо сам заспао, нисам се будио до ујутру.
Данас је 26. април, тужан дан. На тај дан је, иначе, било чернобилска катастрофа.Такође, далеке 1937. године, немачка авијација је уништила град Гернуки и Шпанији. Данас ми је и 49-и рођендан. Када сам на ТВ видео да је срушен ЖЕЖЕЉЕВ МОСТ, последњи у Новом Саду, а уједно и једина веза са другом страном обале, толико ми је било криво, да не могу да опишем. Ово је за мене крај, на неки начин.Била је ноћ, мост је погођен са 7—8 пројектила одједном, у средњи стуб на који су се ослањали лукови моста.Есплозија је била страховита, пад моста се није видео, а могу да замислим какав је прасак био и какав је био крик порушеног моста. Пад у воду мора да је био страховит, кажу да је бетон летео на све стране.Мост је био направљен од преднапрегнутог бетона, и то је за оно време када је прављен био прави подухват пројектанта Бранка Жежеља и извођача радова Мостоградње, Београд.Више никад ко што је било.Можемо се ми бусати и хвалити, али земља се разара и уништава. Да ли нам је ово потребно и чему води?Због чега је ова агресаија на наш народ, чиме смо је то изазвали или ко је изазвао и зашто?Ко ће да има користи од ове глупости, кад је очито да сви имају штете?Можда смо мало закаснили и шта ко сад брани, јер није било раније могуће решити ово са Косовом. Није ми јасно да смо само вољом другог улетели у ово.Зашто се сви око нас стављају у службу друге стране?Шта је натерало 44 земље света да су против нас?
У Другом Светском Рату било је мање земаља у Силама Осовине, и они су нас бомбардовали, као и Савезници. Зашто смо топовска храна?Ако је само зато што се налазимо ту где смо,онда разумем, сва остало не могу да схватим. Што баш ми да будемо полигон, ако испуњавамо све светске норме?Што нам држава пропада већ који пут, јер ми не знамо да будемо држава или шта још не знамо да би мирно живели?!Шта оће остали што ми имамо, а они немају.Зашто нас враћају у средњи век, зар нисмо доста били под Турцима?Зашто су нас одвојили од Србије, да ли ћемо бити опет жртве нечијег доласка и проласка?Рушење мостова је последње што човек човеку може да уради, а кад уради онда обадве стране треба јако да се забрину.Од овога је гори само, атомски рат.
Да ли је овог момента и данас почео крах НАТО политике и да ли је ово самртни трзај алијансе, јер ако није шта даље?Ако нећемо у НАТО што им је то криво, они су заборавили да ми нећемо кад нас терају.Можда би сасвим друкчије било да су нам рекли «Ви никада нећете моћи у Нато!» Е, онда би било занимљиво и не би било рата и разарања.Овако остаје дилема. Моја изрека да ће нам сунце излазити на западу је близу истине.Остаје да се види како ћемо се у будућности сналазити. Географија и историја су битно измењене, тако да научници тог подручија треба да преиспитају своје дипломе и знање.Више ни политичари нису ко пре, а војници су препустили свој посао другима тако да је збрка потпуна и неће скоро ствари доћи на прави пут.Изгледа да је новац у спрези са политиком, а то је уз лоше људе врло опасно по народ и обичног човека. Зашто нам не дају да живимо ко људи?Можда нам спремају уништење.Зашто? Зашто мањина који мисле да је изабрана да би владала већином, ради ово што не доликује?Народ је добар, само га треба добро водити.
Данас је 27.04.1999.г., Дан уставности СР Југославије.Ноћ је опет била бурна, авијација је немилосрдно рушила по нашој земљи у току целе ноћи. Проширили су дејства по свим циљевима, оће да нас разбију.Може им се али сада постижу супротно. Код мене се преломило ,када су срушили Жежељев мост, кад сам чуо сви су ми били криви.Био сам бесан и свашта сам реко и помислио.После сам се охладио и сада друкчије гледам неке ствари које изгледа морају да се дешавају.Знам да ће ово потрајати и да морамо издржати па ако буде и горе.По понашању околине и оних који нису директно угрожени, ово као и да се не дешава. Јер како објаснити понашање Руса који отежу и тактизирају, Кина се јави али је то далеко, остале нико и не слуша, значи трајаће...толико дуго кад више не буде важно да ли је престало или ће још трајати и кад више не буде шта да се разара, осим понека душа човечија, нашег народа. Сада је 23 сата Још увек је тихо, не верујем да се неће огласити сирена за узбуну, јер злотвори знају да нам је празник ,па ће вероватно хтети још да нас бомбардују. Данас су гађали Сурдулицу, не знам зашто, кажу да има 20 погинулих.Наши су укапирали ваљда да треба рећи истину народу о жртвама, а не прећуткивати, па да онда то падне у заборав.У оваквим ситуацијама не треба бити политичар, већ праведан и искрен, јер може се лако десити да се млоге ствари не сазнају. Зашто крити, па њих ће више бити срамота, а и страх кад тад кад знају да знамо и ми и цео свет. Ценим да министар информација учи у ходу шта да ради.Није лако бити министар па још кад је рат, нека види мало шта је тешко, кад неко боље лаже у правом тренутку. Наравно у лажи су кратке ноге и истина треба да буде присутна ма колико била тешка.
Нешто ми пада на памет тактика Америке у НАТО пакту.Врло лукаво увукли су у овај рат који је далеко од Америке и Европу, ил део Европе, која себе сматра ваљда супериорном, а овим делима доказују супротно.Моје је мишљење да Америка овога пута разбија Европску Унију на врло перфидан начин.Енглези су ту изабрани да буду главни разбијачи, јер треба ослабити Немачку и Француску.Споразум из Мастрихта је на врло климавим ногама.Но то није био разлог да све ово нама раде.Али кад се сетим шта смо ми нама радили, онда није ни чудо што они нама раде ово што раде, а још није крај.Ваљда ће после овога ако Бог да нама кренути правим стазама.Ово све баца обичног човека у неизвесност, шта радити у овој ситуацији, шта после овога хаосау души и главама, ко то хоће да ми излудимо па да нам раде шта хоће?Е, неће мајци, нека нас пусте да радимо ко нормалан свет.Да ли је вредност порушених мостова безвредна у односу на добит од порушених мостова?
Данас је 28.04.1999.г.Можда ће време и догађаји да одговоре на то питање, а можда је одговор већ ковертиран и питање је дана када ћемо сазнати одговор.Да ли можемо да очекујемо да ће мостови опет бити ту где су и били или ће стварност бити другачија?На овим просторима обрти су увек били болни и тешки.Да ли се опет нама дешава оно што се већ дешавало?Опет је актуелна моја дилема–Да ли је криво место и време или људи и догађаји? Сада је 23 сата, среда је и то је 34 дан агресије.Вести јављају да је смењен потпретседник владе Југославије Драшковић, погрешио је што је изнео своје мишљење, кажу противно ставу владе. Шта је рекао, чућемо. Ако је ово почетак сасечен је. Тешко је у овом моменту бити уздржан, тешко је знати шта је боље. Ко мисли, зна да увек постоји дилема. Најзадње је да дођу неке снаге и да нас газе, али ово је толико сурово, да је крајње време да престане.Некоме је ово страшно, а неко промишљено отеже у тражењу решења.Нека нас сви пусте да на миру живимо. Изгледа да то није циљ млогима– онима који мисле да морамо бити под нечијом шапом. Нећу да ме неко користи за било какве циљеве, наравно-ко мене шта пита, раде не само мени све и свашта.Сад оће, изгледа, да мало мењају границе, како објаснити одвајање—тј рушење мостова који нас спајају?Да ли су приче од раније без основа или је стварност тако близу?Па ми то нећемо, јел није било ружно и мизерно тражити своје држављанство у скорој прошлости, што радити то народу који то неће?Да ли ове свакодневне трагедије воде ка бољем животу,не верујем?!Да ли бацање пара у експлозијама и рушењима чини некоме задовољство?Шта је тако велико да вреди ово радити народу?Нека нам дају мало па ће нам бити лепо.Не тражимо, а тражићемо да ово неко плати. Што да нас конобар увек превари, па знамо ми да рачунамо?Кажу да агресора дан кошта 64 мил. долара, пута 34 дана до сада, па ти види сад, не рачунају се оборени авиони. Наша штета је нама далеко већа, жртве немају цену.Само да не погрешимо на најосетљивијој тачки, јер скупо ће нас коштати.Знам ја нас. Саће поноћ, одох да одморим, ако не буде узбуне.
29.04.1999.г.Четвртак је.Ноћ сам преспавао.Јављају да је било бомбардовања. Било би изненађење да се нису огласили. НАТО нема милости, руше немилосрдно.Све је више жртава, материјална штета је све већа.И даље руше мостове.Докле ће нико незна, а и шта им значи да сад стану. Нико у свету не може да наговори НАТО на преговоре. Изгледа да у НАТО-у нема добрих преговарача па се боје и да почну разговор о престанку бомбардовања.Само преговарање значи неку врсту признања да је предходно деловање било непотрабно. Па нама ово све уопште није требало.Очигледно је да они имају погрешан приступ према нама, а види се да да свако ради за себе у алијанси.Као што се види, војна команда ради своје, а цивилна власт баш и није заинтересована. Требаће времена да се договоре и онда можемо да се надамо престанку бомбардовања.Како објаснити толике протесте у целом свету, а агресија не престаје?Ко је тај који одлучује хоћемо ли ми живети или не? Да ли ти, који све ово прате, мисле како ћемо ми живети после овога?Хвала свима који све ово виде, а не предузимају ништа.Ми као и до сада све ово подносимо прилично мирни, а не знамо шта може да нам се деси.
23 сата је, још увек је мирно.Ноћ је ведра, непријатељ не спава. Било би изненађење да прође без дејстава.НАТО нема дан одмора.Јел они знају да ће сад Први Мај, тај дан смо некада заједно славили?Сад то више није заједнички празник.Погазили су млоге светиње и заборавили на прошла времена, када смо се дружили, путовали и трговали.Да ли ово значи да је све престало?Може ли се десити да њихов народ промени људе који су криви за ово па да се поново успоставе односи који ће нас приближити свету.?
11 и 30 је сати.Толико је треснуло да су се прозори затресли.Отишли смо на терасу и видели да је погођена рафинерија у Новом Саду.Види се пламен и дим, ПВО је дејствовала, а видела се и нека пламена лопта-шта је, не знам. Радио јавља да је погођен ТВ торањ на Авали, нема ТВ програма.Види се да НАТО авиони долазе и у пролазу дејствују по више објеката. Сада су вероватно дошли са југа и побегоше за Мађарску. Скратили су маневар и постали ефикаснији, захваљујући Бугарима и Румунима.Остале нећу да спомињем, хвала им, дабогда им било ко нама.Ово је толико подло,ово што раде је иживљавање. Од рафинерије ионако нема ништа, а они и даље бомбардују.Шта је циљ, питам се већ који пут. Изгледа да тренутно најбоље пролазе пилоти НАТО-а . Хвалили су се како је то за њих нормалан посао, за који су добро плаћени, а немисле о последицама, чак их и не занима шта се доле дешава. Вероватно су припремани и не мисле шта то све значи.
Поноћ је, почиње нови дан, 30.04.1999.г. Опет се нешто потписује. Па тога је већ било, а резултати се виде.Радио јавља о дивљању у току дана и ноћи по нашој земљи, руши се све редом.Гађан је и Банат тј. Вршачки брег, гађан је и Копаоник, релеј на коме сам био као војник у вези.Изгледа да нам предстоји тотална информативна блокада.Шта оће, да слушамо њине радио и ТВ станице, па они немају народну музику?!Кофи и Руси траже да се конфликт мора решити на миран начин, ломе се копља, ал' ми не знамо.Кажу да ће дивљи БИЛИ доћи у Немачку, мого би да дође и код нас у госте-наравно не би се вратио-однели би га.
Данас је Први мај-Празник рада-у ратном стању.Никада нисмо овако дочекали Први мај.НАТО тера по своме. Данас сам посејао пасуљ. Кyкуруз се види на рeд, мало га једе пипа ал' ће остати.Жито није баш најбоље, биће ваљда боље.Љубомир и Стеван су отишли на излет поред Јегричке, велики број народа је и поред ратног стања отишао ван села, да мало заборави вести и ТВ.Нато је дејствовао, за њих нема празника.За сада нема знака за опасност од бомбардовања, што не значи да га неће бити.
Сада је 8 сати и ноћ је ведра.Око 9 сати идем у село да са Стевом Ракићем и Владимиром Бељанским, седимо код Пеље у башти и очекујемо догађаје.Пијемо само минералну воду.И синоћ смо били, било је занимљиво. Када смо се враћали кући, око поноћи, бубнуло је негде на северо-западу, после смо чули да је гађана околина Сомбора и радио антена код Суботице.Стева се вратио и каже да је било добро.
Данас је 02.05.1999.Недеља је, цео дан је у ишчекивању телефонског разговора са кумовима.Пре осам сати смо отишли код Црнке и мало смо причали кад је телефон зазвонио.Јавио се кум, мало смо се испричали па је веза прекинута.Поново смо добили везу и жалили се једни другима на све, па нам је поново прекинуто.Они су нас поново су нас звали па смо причали до прекида.Нисмо све рекли, али довољно су чули.
У 10 до 10 нестало је струје и наступио је тотални мрак.Нестало је и воде.Покупили смо се сви и дошли код нас на спавање.Легли смо са сазнањем да наступа нови период живота у ратном стању.Мрак, радио и ТВ безвредни, а и није ми баш јако жао, мало да се одморимо од притиска на душу, не зна се шта је теже.Знам сигурно да је најлепше отићи на њиву и бити мало сам.
Данас је 03.05.1999.Понедељак је.Чујемо да су гађане Термоелектране и то са новим графитним бомбама, које изазивају кратак спој и доводе до хаварија на систему. Ово ми личи на експеримент, пробају како народ подноси више недаћа одједном.Могу да констатујем да се лако адаптирамо на новитете. Спремио сам резерве воде за стоку, накрупио, изнео шпорет.Стева и Љубомир су крунили кукуруз, 1000 кг. Помагали су Стевини другови. Ја, да им не бих сметао, отишао сам на фудбал. Увече смо отишли код Љиље и Владимира.Дошо је Стева Ракић па смо ишли код Пеље у локал.По обичају смо пили минералну воду и размењивали мишљења о овој ситуацији.Око 10 сати видело се дејство ПВО изнад Новог Сада. Касније смо чули да је разорена Телевизија Нови Сад на Мишелуку.Ноћ је опет била тамна и криза за воду али смо све поднели.Необично је како мирно подносимо све ово што нам приређују, ваљда зато што смо немоћни да било шта изменимо.Можда је то одбрамбени механизам и припрема да се издржи, ако буде не дај Боже горе.
Данас је уторак, 04.05.1999.г.Мало касније сам устао, намирио и ишао по хлеб.Свратио сам код Саве и мало седео.Дошла је Божица и рекла нам да је у Равном Селу умрла Весна Бујак, Мирослава Јелиног, рођене Ботић, и Ђорђета.Мирослав и Весна су са децом дошли код тетке Драге и тече Миланка из Београда.Одмах смо сели у кола и отишли у Р.Село, на гробље.На гробљу смо изјавили саучешће и онда смо отишли кући на даћу.Мало смо седели и причали са родбином коју заиста ретко виђамо.Трагедија је велика, деца су остала без мајке кад им је најпотребнија.Дошао сам кући, одморио сам се па смо ишли код Озрена и Зорице који су обележили 25 година брака.Леп јубилеј, а и брзо је прошло!Ко да је јуче било када сам са Кеком ишао у Ср.Митровицуна свадбу.После вечере сам отишао код Владимира, а дошао је и Стева па смо ишли код Пеље.Било је монотоно док није дошао Миле Кавгић-Кетелуш.Демонстрирао нам је испијање пива одједном, па нам је онда певао у нади да ће пасти још једно пиво, међутим није му се дало.После је демонстративно подригивао да смо се разишли.Док смо ишли кући смејали смо се и као да смо заборавили у ком тренутку живимо.Код Владимира смо слушали радио у колима, ништа ново. Притисак се повећава на свим нивоима, нешто се кува, а ми смо у лонцу.То је већ који пут, не пише нам се добро.Шта је добро у овом тренутку, то нико не зна.Може да буде веома незгодно решење, а ипак да га прихватимо.Да ли ће нас неко питати- не верујем.Толико смо разорени, горе него у Другом светском рату.Сви смо рањени на неки начин, сви трпимо, одричемо се млого чега, можда за боље сутра или мало морген.Претпостављам да је ово пресудно време за нашу будућност.Шта нас чека и шта чека генерације после нас, сада се одлучује.Да ли ће неко да мисли на прави начин и одлучи за добро за нас и будуће генерације видећемо.
Данас је 06.05.1999.г. Ђурђевдан је. Велики православни светац. По легенди, убио је аждају.Како би нам сад добро дошао!!Само, ова аждаја има више глава и требала би му велика снага и вештина да убије ову која нас напада с неба...а можда сиђе и доле.Није се Бог зна шта радило, па сам после ручка сео да одморим. Око пола 3 добро је треснуло.После смо чулу да је погођена Детелинара, део града, на улазу у Нови Сад.Нато није одустао, ово је само рушење зграда и уношење немира, а рањених има.По изгледу зграда право је чудо да нема жртава.Пошто је КАУБОЈ БИЛИ у посети Немачкој, где је одржао говор војницима НАТО, а касније је имао још сусрета са булументом, морало се то обележити.Зато су рано поподне почели да бомбардују.Морално их је подржао.Цела светска дипломатија се узмувала.Посебну узбуну изазвала је појава Ибрахима Ругове у Риму.Да ли је отписан или му је пружена прилика да нешто уради?Коме ће помоћи, остаје да се види. Руси се и даље мувају и отежу. Око 10 сати увече дошли су Љиља и Владимир.Јели смо колача и причали. Око 11 сати сам сео да пишем, пошто сам у заостатку неколико дана услед нестанка струје.
Сада је већ петак, 07.05.1999.г. Данас је Ради 42. рођендан.На радију чујем да је гађан Вршац и то релеј на брду и електрична расвета близу румунске границе.То ми говори да се нешто спрема.Треба бити опрезан, НАТО је скуп лукавих и моћних и може све да се очекује.Пошто је 2 сата и 30 минута, идем да легнем. Имам осећај да ће покушати копнени, само не знам где и када, можда се варам.Од вечерас је село без уличне расвете и полициски час је од 8 сати. Ко зна шта се спрема.Сада је 17сати, време је хладно за ово доба године.Стева је дошао из Суботице., ишао је по цигаре.Љубиша је отишао у село.Данас сам ја спремо ручак, пеко сам палачинке.После ручка сам лего.Ноћас је НАТО гађао Ватин у Банату, Ниш и Ноћај. У Нишу је катастрофа има жртава. Употребљене су касетне бомбе.Сад чујем да је данас у 14 сати гађан Иришки Венац и Телевизија Нови Сад.Понављају ударе, руше већ порушено.Журе да поруше што више, дипломатија отеже као да жели да још потраје.Ово ми личи на договор, само не знамо ко је тај који одлучује о престанку рушења. Ноћ је била трагична.
Данас је субота, 08.05.1999.Ноћас је Београд немилосрдно разаран.Разбијена је Кинеска амбасада.Има жртава.Гађан је хотел Југославија и још млоги други објекти.Свет је згранут овим неделом.НАТО очито користи успорено дејство дипломатије, која ваљда чека да се деси нешто још горе па да лупи о сто и каже ДОСТА ЈЕ БИЛО!Не знам ко би и како зауставио нове фашисте.Знам да би одлучно дејство значило рат ширих размера, ,што нико не жели.Нас наравно нико не пита шта желимо, а ја као и већина жели да ово престане.Шта нам значи да се Америка извини Кини, а да наставе нас да разбијају-ништа.Ко зна шта се крије иза рушења Кинеске амбасаде?!Да ли то значи виши ниво провокације?Изазивају ли Американци судбину? Да ли они мисле да они не могу да страдају?А можда је ово још један ударац у Европску унију, коју Амери сигурно желе да ослабе. Ово је рат на више нивоа и само ће време показати шта се све хтело постићи.Данас смо Рада и ја ишли у Б:Д.Поље, трактором.Било нам је лепо, донели смо квочку и пилиће који су се легли у путу до куће.
Играо сам шах са Вељом и са деда Стевом.Данас сам поставио круњач код Милорада и почео да круним.Кад су се уходали, отишао сам на игралиште где смо играли фудбал.Имао сам дан и дао сам два гола, један из пенала и један јако леп са велике даљине, иако је играч стајао на голу.
Сада је 22 сата и 30 минута.Дат је знак за узбуну, а дејство авијације се још не чује.Радио јавља да је цео дан било дејства НАТО авијације.Опет руше мостове и релеје.Руше и куће и убијају недужне људе, после се чуде и као извињавају.Гађана је Купусина, то је село код Апатина у којем је, за необавештене, рођен Краљевић Марко.
Да ли је следећи корак агресора-рушење ради рушења?Ако се осећају пониженим и даље ће бити немилосрдни.Ако се деси да ово изненада престане, моћи ће да кажу да су се трудили али да је то недовољно да се порази народ који је научио да губи и који и поразе знао да слави.То је оно што их збуњује и биће им нејасно кад ово престане и кад ми будемо славили.Важно је да нама остане наше па иако је порушено.Нама је суђено да почињемо изнова.Можда је ово наш улазак у нови миленијум, можемо да кажемо да почињемо од нуле.Надам се да ће обнова трајати 10-20 година, а да ће се онда у следећих 20 година живети у изобиљу.Наравно, постоји и друга варијанта-а то је тотални мрак и живот у средњем веку.Ово нико не жели и надам се да после овог лошег периода од___година долазе бољи дани. 23 је сата и још је мир на на нашем делу неба.
Саће нови дан, недеља 09.05.1999.г. Овај дан славимо као дан победе над фашизмом.Јако га лепо дочекујемо!Верујем да је го срамота. Одсада ће се овај дан само спомињати. Неки други дани ће се славити.Неке судије су постале злочинци. Неки победници над фашизмом, постали су нацисти.Необично ме занима ко ће после свега сести на оптуженичку клупу, ако наравно до тога дође.Занимљиво је да има понављача и поред обећања да никад више неће, а ово им је већ трећи пут.Чудно је да су се удружиле силе Осовине и Савезници. Наравно не сви, али комбинација је занимљива.На другој страни су опет остале снаге које баш и нису чврсто повезане.Видна је подела на једну страну, Западна Европа-Америка, а на другу Русија-Кина.Дакле Запад–Исток, једино смо ми уденути и као такви сметамо.Нама од скоро, сунце излази на западу, па ти види сад. Лаку ноћ.
Ноћ над нашим делом неба је остала без дејства НАТО авијације. Србија је бомбардована, Београд је био поштеђен, ваљда су га доста ранили прошле ноћи. Кинези су се побунили због рушења њихове амбасаде, шта ће даље бити, видеће се.Пре подне су нам били моја сестра Бранка и зет Мирослав, дошли су Озрен и Зорица, Милан, Виликин и Вацин и Ник Тозин и Бранкин, дошли су по Љубомира да им укључи СЕГУ. Стева је устао да се јави тетки па је отишао у село.Рада спрема ручак.Ја сам намирио и накосио детелине.Почела је киша, мало је топлије.
Гете је рекао:
НАЈГОРЕ ЈЕ АКО НАРОД ДИГНЕ РУКЕ ОД СЕБЕ!
НАЈГОРЕ ЈЕ АКО НАРОД ДИГНЕ РУКЕ ОД СЕБЕ!
Нас нешто држи, гени или инат-или то двоје заједно чине
комбинацију.Једино је Лала мало проблематичан, па му зато облаче тесно
одело кад оде у резерву-да не би мого да подигне руке у случају да, не
дај Боже, наиђе непријатељ. Подне је, саће недељни ручак па ћу мало
прилећи.Сада је 5 сати поподне.Киша пада и опет је заладило па смо
морали наложити.Љубиша ми каже да му је Тоза рекао да је причао са
кумом, добро су које и нама желе и секирају се за ово што нам се
дешава.Гледали смо на ТВ-у како изгледа пошта у Ужицу и још млоге
рушевине које су у току ноћи направили НАТО авиони.
Данас је понедељак, 10. 05. 1999. Ноћ је над Војводином и Београдом била мирна, није било бомбардовања.На Косову је у току дана НАТО радио као и до сада.Углавном, свет бруји о бомбардовању Кинеске амбасаде.
Сада има материјала за дипломатију, али и то није довољно,треба још да се закукуљи и замумуљи,да би лов у мутном био што интересантнији.ТВ јавља да се део наших снага повлачи са Косова,Олбрајтова одмах поручује да то није довољно.Што год ми попустимо, они ће да затегну, краја нема .Зна се шта је њихов коначни циљ.Поручили су Кофи Анану да УН могу само хуманитарно да буду присутне на Косову.Значи, крајњи циљ је војно присуство на Косову.Како ће то да изведу?Постоје више варијанти по њиховој причи.
Очекује се поновни долазак Черномирдина, то значи прављење уступака, обостраних, али на нашу штету.То је судбина слабијег.Постаје необично када сирена не свира опасност.Бојим се да не буде опасније кад је примирије.Нешто се кува, само да нам не буде сервирана каша у флаши са уским грлом, или да не буде стари уцењивачки штос, узми или остави.Све је то већ пробано са нама. Европска унија је појачала санкције према Југославији, а јако нам је лепо и до сада било.Како стоје ствари, морамо бити спремни на све, они се изгледа забављају док ми крваримо.Какав крај ће бити овоме свему, не знам, ал нек се једном заврши!Ми свакако морамо кренути из почетка.Ноћ је пред нама. Сумњам да ће бити мирна као предходна. 20 сати је. Нисам се преварио.
Данас је уторак, 11.05.1999.г.Јављају на ТВ да је било бомбардовања, целе ноћи. Руше нас немилосрдно и као да неће никад стати.НАТО не признаје никакво повлачење војске и полиције.Дипломатија споро дејствује, као да се чека нешто.Данас поподне ми је био оџачар да очисти пећ. Урадио је добро.Сада пећ може да стоји до јесени и новог ложења.Рада је радила у башти, Стева се муво по селу.После подне се огласила сирена за узбуну, предвече је свирала престанак опасности.Опет је ноћ пред нама, а и пред њима...и ноћ и цела Југославија.Могу да нам раде шта хоће.Нисмо уплашени, само нам је жао живота недужни људи, а разарање је бесмислено. До сада нам нису узели ни педаљ земље, али су нам оставили пустош и хаос у душама. Ово је врема кад нормалан човек почиње да се пита чему све ово.Због чега и због кога је све ово.Можда ћемо се једног дана осећати одговорним за ово.Морамо се дубоко замислити где смо погрешили.Ово је све последица низа грешака које су се дешавале на овим просторима, а да није било одговарајуће реакције.Сада је, наравно, касно за поправни...зато плаћамо данак.Да ли ће следеће генерације разумети и опростити, ако има опроштаја?Бојим се да не буде ко и са предходним проблематичним периодом који се завршио неславно и опет преко леђа народа. Нешто нам не да да кренемо правим путем. Као да постоји више прави путева, а ми изаберемо увек погрешан.Или је у нечем другом проблем. Путеви су добри, али су погрешни људи на челу па завршимо на странпутици.На ова питања су већ дати одговори-али нама се ово понавља.Страдамо такорећи добровољно. То говори да углавном влада еуфорија-здрав разум и памет су у запећку. Ово је опомена за будућност.
21.сат је, опет је означена ваздушна опасност.Психолошки притисак не престаје. Поваћава се из дана у дан.Свако реагује различито, а већина једва чека да се ово заврши.Бојим се да не потраје дотле док нам не буде свеједно да ли је готово или ће још трајати.То је опасно стање и ако потраје долази у питање опстанак и шта даље.
Данас је среда, 12.05.1999.г. Опет је било разарања градова, мостова надвожњака и осталог, па и људски жртава.Чему све то?Поред толико лепи ствари нама се дешава најгоре.И од овога има горе, али нама то не треба, нећемо да живимо тако.Данас је Свети Василије Острошки, нисам ништа радио осим намиривања. Ишао сам да видим пасуљ, добро је никао и кукуруз је добро никао, има траве, сирка нарочито.После подне сам ишао на фудбал, било је добро, изјурио сам се. После фудбала сам отишао код Црнке, тамо је била Габика и шишала је Лулета и Гилета па сам онда ја сео на столицу за шишање.Ошишала ме Габика на кратко.Рада није баш задовољна, а ја сматрам да је добро, а и лакше је за одржавање.
Сирена је одсвирала ваздушну опасност.НАТО ће и даље да делује. Руси су сменули Примакова, он је једини личио на Руса, а то се баш не уклапа у тренутну ситуацију у руској политици.Углавном Руси отежу, Кинези су ућуткани, а НАТО тера по свом и по нама. Мого би да пишем о свему, о томе шта немамо или шта имамо, шта нам треба, шта нам нуде, шта нећемо скоро имати, чега ћемо имати, а неће нам требати, шта ће бити драгоцено, шта постаје безвредно, шта у овој ситуацији представља највећу вредност, колико вреди слобода, има ли живот цену, које ствари нас чине сретним, имамо ли будућност, хоће ли бити како други хоће, нећемо моћи ништа да урадимо против јачег, или ћемо победити. Нема краја темама и дилемама, Радио јавља да је цео дан НАТО ордао по нашој земљи. Лете високо и осећају се моћно, верујем да пилотима није свеједно када седну у авион и крену да разарају и убијају. Да ли ће за ово неко да одговара.? 10 је сати и 30 минута, засад је мирно на небу изнад Бачке, за даље не знам.
Данас је четвртак, 13.05.1999.Око 4 сата ујутру Нато је бомбардовао Телевизију Нови Сад и само је додатно разбио.Деловали су по целој земљи.Руше немилосрдно као да се боје да ће брзо бити крај.Дипломатија по обичају отеже.У Русији је фрка, Јељцин сменио Примакова, а сада Дума оће да смени њега.Кинези су примили Шредера само на један дан.Ширак је био у Русији.Резултате ових активности очекујемо, али не тако брзо.Данас сам однео Црнки кукуруз и пасуљ. Рада је дошла с посла, а са њом је дошла и њена мама.После ручка сам мало одморио, па сам намирио и отишао на фудбал.Данас сам се добро ознојио. Полако улазим у форму, могу доста да трчим и да се гурам са млађима од мене.Убедљиво сам најстарији, са својих 49 година и играм са младима са чијим сам и дедовима, а и очевима играо.После сам дошао кући, дошли су Љиља и Владимир и Рада и Баба па смо јели кифле и причали. Око 10 сати и30 минута почела су дејства авијације, гађан је Нови Сад, опет са специјалним бомбама које изазивају хаварије на електро систему.Пореметили су радио програм и компјутер се бунио.Радио се повратио, а и компјутер па сам почео да пишем. Сада је пола 12. Авиони се не чују, али зато се чује песма и хармоника у циганском крају.Тако се растерује туга и осећај беспомоћности против кукавичког дејства авијације.ПВО је дејствовала, видело се севање и на северо-западу и око Новог Сада.Врема је за спавање.Ваљда су доста урадили за данас.
Данас је петак, 14.05.1999.г. Јутрос чујем на радију да је гађан Врбас. Порушен је мост на каналу ДТД. Мост је металне конструкције и покретан је.Срећа је да постоји још један па Стари Врбас није одвојен.Ово је први случај рушења у нашој општини. Током ноћи НАТО је разарао по целој територији наше земље.На Косову је гранатирана колона избеглица, има преко 50. жртава Опет је била грешка.Ово се понавља, па не верујем да је случајно.Мора се закувати да би трајало.
Данас сам са Радославом и Дејаном Ботић и са Јовицом Гаћешом прскао кукуруз против корова широког листа. Посао је лепо урашен . После подне је падала киша па не знам колико ће прскање успети.Данас нисам ишао на фудбал, због кише. После подне сам шио стару патику, АДИДАС која је стара десетак година.Ситуација је таква да је тешко одвојити 60 ДМ да би купио нове. Вечерас смо Рада и ја сами, Љубиша је у БДП, а Стева је отишао код Црнке да спава, да она и деца не буду сами. Ово је 52 дан агресије на нашу земљу.
Да се вратим на рушење моста у Врбасу.Убеђен сам да је иницијатива за рушење потекла од Немаца, верујем да је чак њихов авион извршио бомбардовање тј. рушење моста. Можда ћемо то једног дана и сазнати.А и не морају признати.
Ово се отегло, није било за очекивати да траје кратко, ако мисле да постигну неки циљ има шансе да потраје, а резултат може да буде негативан за НАТО.Да ли ће остатак ноћи бити миран, не зна се. Радио јавља да је у Србији било велико невреме са градом.
Субота.Ноћ је над Војводином била мирна.Данас сам добио плату, јесте да је само 230 динара, ал сам добио. У овом времену паре и не значе млого, потребне су да се плате рачуни.Потрошњу свега што се купује свели смо на минимум, а и до сада смо били на ниским гранама. Пре овог ратног стања била је криза, а сада је катастрофа.Све стоји, неки напредак није у изгледу. Важно је остати миран и преживети, сачувати нерве, здравље за будућа времена, јер требаће живети и радити и после овога.После ручка сам одспавао, па сам намирио стоку. Око пет сати сам отишао на игралиште, мало сам чекао да се скупи друштво.Играли смо 2 цела сата, било нас је две групе. Занимљиво је да је на терену било око 20 који су играли фудбал и неколико који су трчали око терена, ваљда људи долазе да се релаксирају.Од недеље ће копање кукуруза, па ће бити мање времена за фудбал. Вечерас око 10 сати и 30 минута опет је дат знак за ваздушну опасност. Напољу пада киша, то не смета да авиони не изврше свој задатак. На мети агресора била је Србија и Косово. Руше мостове и уништавају складишта горива.
Немци приказују како је министар Јозеф Фишер добио кесу са фарбом по глави, али то није спречило да се одржи састанак на којем су Немци потврдили да су за даље рушење Југославије.Посебно су разочарали ЗЕЛЕНИ И СОЦИЈАЛИСТИ који су поступили супротно својим опредељењима и обећањима. Генерално гледано, сви они који су одлучили да се овако поступи са нашим народом су починили злочин према нама-хвала им-ово им нећемо заборавити. Треба знати да је ово већ трећи пут у овом веку да нас нападају. Пошто је крај века близу, надам се да ће се ово завршити пре почетка новог миленијума. Морам да напишем да се зна: Моје мишљење је да ће у следећем веку наш народ опет бити на мети неких нових агресора, то не мора бити брзо, али ће бити у следећих 20 до 30 година.Судбина нам зависи од разрешења ове ситуације-ако решење буде половично-ето нама опет проблема.Ако решење буде коначно и у кратком року-неко ће бити тешко оштећен. Углавном, они који буду решавали гледаће да решење буде компликовано да би било простора за манипулацију.
Сада ће поноћ, нови дан, може ли да се деси да престане агресија?
Данас је недеља, 16.05.1999.године. Руше шта стигну.На радију говоре о некој тужби коју је наша земља поднела Хашком суду, а против агресора на нашу земљу, то је у реду, али шта вреди кад тужимо кадију?!Ово је време дволичности и подметања, време лажи и превара. Ноћас су авиони бомбардовали одмаралиште Бранковац на Фрушкиј Гори. Гађали су млога места у Србији.Ко из ове ситуације изађе нормалан, имаће снаге да иде даље у нови део живота. Нешто ми пада на памет, дешавали су нам се разни избори и гласања, не могу се заборавити разна обећања о просперитету и бољем животу, а ево докле смо стигли. Да ли су за ово криви само агресори са стране? Процену и образложење даће неко у будућности.Сваки коментар у овом моменту није пожељан, а и не би био реалан. Тренутно је најважније да ово престане. Све што се буде дешавало после престанка рушења и убијања народа и душе у остатку народа, биће наш нови почетак од средњег века.Спомиње се цифра- број милијарди долара штете, не знам колико је то и ко ће то да плати, ал нека ми нико не говори да ће то све наш народ да надокнади и изгради својом вољом и снагом. Нек се ману мало народа и у име народа-фала им што су нам омогућили да све ово доживимо. Да смо ми одлучивали, сигурно би изабрали лепше и боље.Ал не да нам се.
Зашто један мали број неки људи одлучује шта ће бити с нама, како ћемо живети, шта ћемо јести и где ћемо путовати?, овакав завршетак миленијума, који је донео видан напредак на свим пољима, осим једног и најважнијег, нисмо очекивали, али су нам омогућили. Ово је катастрофа!Какав ће нам почетак новог миленијума бити, мораћемо да сачекамо да би видели.
Данас је понедељак, 17.05.1999.г. Ноћ је била мирна над Војводином,
Србију и Косово су по обичају бомбардовали. Види се да су смањили
дејства, али зато праве планове, а то и јавно износе, о могућности
копненог дејства.Дилема је да ли ће бити фронтално или десантно. Иде се
на варијанту са што мање губитака по агресора.Како ћемо се ми снаћи у
тим могућим варијантама не знам.Да ли ће доћи и на наше подручје,
видећемо.Наравно не би волео да дође до блиског сусрета. Неморају никада
да се појаве у нашој земљи. Као војници никоме нису донели срећу, па
неће ни нама. Не би волео да дође до директног сукоба јер би то значило
велике губитке у живој сили и на нашој и на њиховој страни.Њихови
планери и стратези би баш волели да виде како би то изгледало, а што би
ту маса изгинула њима и није важно.Углавном, ситуација је тешка, не зна
се шта је горе.Које решење изабрати, а да буде добро- питање је да ли је
компромис решење.
Радио јавља да гађају ауто-пут Београд-Ниш, руше надвожњаке и мостове, пресецају комуникације као да ће им то једнога дана добродоћи.Непријатељ је врло моћан и лукав, а обећава да ће ићи до краја.Како изгледа крај по њима, да нема нигде ништа и нигде никог, или да их народ дочека раширених руку?Ово баш неће дочекати, па ми их не волимо, а сада их већ и мрзимо.Толико кукавички наступају, руше и убијају, да ово више личи на неки приватни обрачун између појединих вођа и расчишћавање рачуна из прошлости.На којим позицијама ће стати и када ће намирити рачуне, народу остаје да сачека.
Данас је уторак, 18.05.1999.г. Ноћас у пола четири зачула се детонација у близини. Ујутру смо чули да је гађано Деспотово. Нато је дејствовао по целој Србији. Дан је хладан и није могло да се ради у пољу, мокро је, а трава расте ко из воде.Данас смо Рада Љубиша и ја ишли у Врбас на сахрану Томашевић Миодрага, Јашковог брата од стрица који је погинуо у саобраћајној несрећи приликом одласка у резерву војске Југославије.У повратку смо свратили код Мировића у Б.Д.Пољу .У Врбас смо ишли аутом Владимира Бељанског.Предвече сам ишао да помогнем Стеви и Озрену да унесу шапурике.Стева је добио 70 динара, мени је дао 10 дин. Сада је 22 сата и за сад је мирно.
Данас је среда, 19.05.1999.г. Ноћ је била релативно мирна, до поноћи.После поноћи почели су да гађају, нарочито Београд. Пошто је данас у Београду био Черномирдин на разговору са Милошевићем, као да је било затишје, али су зато почели да бомбардују чим је он отишао.Углавном дипломатија полако ради свој посао, урадиће оно што су наумили.Наше је да се не дамо колико можемо.Увек је било како други одлучи.Ситуација је опасна, нарочито у Црној Гори.Најмање нам треба неки сукоб или не дај боже грађански рат.Бојим са да решење ове ситуације не буде скупо и болно-и ово до сада је прескупо и катастрофално. Данас смо Стева и ја ишли да шпартамо кукуруз, наша 2 и Вацина 2 ј. и Стева је ошпартао Габикино 1 јутро.Узели смо четвороредни шпартач од Владимира. Увече смо Рада и ја ишли да седимо код Бељански, вечерали смо и причали.
Данас је четвртак, 20.05.1999.Спасовдан је, велики православни светац. Осим намиривања није се ништа радило, после подне смо Браца и ја ишли на фудбал, добро смо се изјурули. Стева је отишао да помогне Владимиру да шпартају репу.Љубомиру је дошао друг Јаков Томашевић из Врбаса. Сада је 20 сати и 30 минута, мирно је.Нато сада само из обести може да руши и убија. Не боје се шта ће бити после и да ће морати да одговарају за ово што су нам урадили Ситуација је таква да и наш одлучан став можда неће бити довољан да их спречи да ураде шта су наумили.Дипломатија плете мрежу и питање је какав ће бити завршан ударац, ко ће га извести и како остаје нам да чекамо.
Данас је петак, 21.05.1999.г. Ноћас је НАТО бомбардовао целу земљу. Пре подна сам са Радославом шпартао кукуруз, 6 јутара.После ручка сам се одморио, па сам намирио. Око 5 сати сам отишао на игралиште,по обичају било нас је доста, добро смо се изиграли.Стева је после подне ишао са Владимиром да шпарта репу.
22.05.1999.г. Данас је сеоска слава Свети Никола. Ово је мени први пут у животу да је слава у ратном стању.Славља, наравно, није било. Јутро је освануло без струје и воде. Ручак се кувао у шупи на шпорету. После ручка сам легао да се одморим.Када сам устао намирио сам.Отишао сам на фудбал.После сам свратио код Црнке, дошли су Бранка и Мирослав. Опрасила им се крмача 7 комада.Падала је јака киша, није било струје и воде. Звао сам кума, испричали смо се колико је могло.Добро су и мисле на нас.У 23 сата дошла струја и било је до 4 ујутру.
Данас је 23.05.1999.г.Опет је бомбардована цела земља.Нема струје и воде повремено.Опет смо ложили шпорет и кували ручак, а пекли смо и крофне.Дошли су Бранка и Мирослав са Лулетом, Гилетом и Миланом и сви су јели крофне.Време је облачно и пада слаба киша.Легли смо рано и играли се градова. Око 22 сата дошли су Љиља и Владимир.Седели смо, причали, јели крофне и пили киселе воде.Владимир је дошао са идејом о куповини магарице, која је ждребна, кошта 150 ДМ. После 24сата дошла струја.НАТО је опет дејствовао ноћу.
Понедељак је, 24.05.1999.г.Јутро без струје.Љубомир отишао у Нови Сад на испит, положио је и добио 7. Рада је отишла на посао, Стева спава.Ја сам чекао да дође струја,припремио сам све да крунимо.После 12 сати дошла струја па смо Стева и ја окрунили око 350 кг кукуруза. После сам прекрупио 150. кг.Ишао сам по нафту 13,5л за месец мај.Стева и Мики отишли по кавез на салаш код Димета.После ручка сам одморио, па намирио и отишао на игралиште.Опет је почела ноћ без струје и воде. Око 23 сата видело се да ће крмача да се праси.Дошла је струја.То ми је олакшало посао око прашења крмаче.
Среда је, 26.05.1999.г.Данас је дан када се игра финале купа шампиона.Играли су Манчестер-Бајерн, победили су Енглези. Доминација Енглеза је и у спорту, а не само у политици.За нас обичан ратни дан, било је струје и воде, детонација је било и ноћу и дању. Јуче и данас сам ишао са Радославом да шпартамо кукуруз.Ја сам возио трактор, а он је седео на шпартачу.После подне Рада је са Ковом, Јованком Ботић и Јованком Милорадовом ишла на копање Стева их је возио па је и он је копао.Окопали су 20 реди, остало им је још 10.Ноћас сам чуо на радију да је суд у Хагу оптужио наше руководство за ратне злочине на Косову.Ми можемо да тужимо млого више али нас нико неће чути, ни уважити.Ово ми сада личи на препуцавање преко медија, па ко победи. Љубомир је писао Николи Бурдушовом дипломски рад на компјутеру.Јашко је ишао на полагање, мисли да није добро урадио.
Четвртак је, 27.05.1999.г. Ноћ је била мирна или смо добро спавали па нисмо чули ништа. Ујутру сам, после седам сати отишао код Радослава Ботића.Шпартали смо кукуруз и сунцокрет од 8.сати до 4 после подне.Било је лепо и занимљиво. Рада је са Ковом и Јованком и Бурдушом који их је возио трактором ишла на копање, да окопају и оних 10 реди. Око 4 сата и 20 минута чуло се више детонација у близини 3-4 км даље од наше њиве. Гађане су антене радио Новог Сада код Србобрана.Антене нису срушене али је остало оштећено.Пре 25 година, покојни Мита Ботић је радио замену изолатора на анкер сајлама на првој антени, а у том раду тј. у припреми сам и ја учествовао.У току рада десило се да је искочила сајла из котураче и пок. Мита је остао да виси на 120 метара, није никако могао да се спусти на земљу. Док је он висио звали су Нови Сад и питали колико кошта хеликоптер да га спусти на земљу.Кад је Мита чуо да кошта 1.200.000. оних пара викао је на токи– воки да ће да скочи доле за те новце. После су набавили најлонски конопац и другу котурачу и он се безбедно спустио на земљу.Када је посао завршен, већи део новаца је потрошен у србобранским кафанама. Углавном, копачи су се добро уплашили, јер било је јако близу.Увече нисмо имали струје, а било је друштва па смо се картали, уз свеће.То ме је подсетило на приче старијих који су се картали уз лампе и свеће и нису ни имали струје.Синоћ је, уз картање, служена жута вода.После су млађи вечерали и доста касно легли. Ноћ је била мирна.
Данас је петак, 28.05.1999.г. Дан је почео детонацијом, око 20 минута до 6 сати. После је било мирно.Ујутру сам намирио, после сам ишао да купим цинеб за прскање пасуља.После 11 сати сам ишао у Б.Д. Поље по крмачу код деда Стевана.Донео сам је и сместио у обор. Крмача је високо супрасна. Рада је остала да им помогне да окопају пасуљ. Дошла је увече у 8 сати. Ја сам поподне спавао па сам намирио живо и отишао на фудбал.Били су после дужег времена и Зоран, Бата Макс и Вилика, одиграли смо против добрих противника 4-4.У повратку кући срео сам Раду која се враћала из Б.Д.Поља. После вечере сам ишао по жуту воду. Око 9сати је дошла струја. Свирана је ваздушна опасност.Око 23 сата чула се детонација у близини, шта је гађано не знам-чућемо сутра. Данас је иначе опет био у посети Рус, Черномирдин, а већ сам рекао када он дође, па оде, онда нас јако бомбардују, ево опет се понавља.Окомио се па долази, а ништа не уради или ми не знамо.Углавном дипломатија закувава и отеже као да нешто чекају.Да ли треба да се деси нешто велико па да ово стане? Индија и Пакистан су се сукобили, али то није довољно да би се скренула пажња са ових простора, значи мора бити нешто веће и значајније.Нама остаје да трпимо и чекамо.Саће 24.сата нови дан је пред нама. 65.дана је дуг период, а нарочито ако је ратно стање.Шта ће нам донети наредних 65дана-Бог зна.
Радио јавља да гађају ауто-пут Београд-Ниш, руше надвожњаке и мостове, пресецају комуникације као да ће им то једнога дана добродоћи.Непријатељ је врло моћан и лукав, а обећава да ће ићи до краја.Како изгледа крај по њима, да нема нигде ништа и нигде никог, или да их народ дочека раширених руку?Ово баш неће дочекати, па ми их не волимо, а сада их већ и мрзимо.Толико кукавички наступају, руше и убијају, да ово више личи на неки приватни обрачун између појединих вођа и расчишћавање рачуна из прошлости.На којим позицијама ће стати и када ће намирити рачуне, народу остаје да сачека.
Данас је уторак, 18.05.1999.г. Ноћас у пола четири зачула се детонација у близини. Ујутру смо чули да је гађано Деспотово. Нато је дејствовао по целој Србији. Дан је хладан и није могло да се ради у пољу, мокро је, а трава расте ко из воде.Данас смо Рада Љубиша и ја ишли у Врбас на сахрану Томашевић Миодрага, Јашковог брата од стрица који је погинуо у саобраћајној несрећи приликом одласка у резерву војске Југославије.У повратку смо свратили код Мировића у Б.Д.Пољу .У Врбас смо ишли аутом Владимира Бељанског.Предвече сам ишао да помогнем Стеви и Озрену да унесу шапурике.Стева је добио 70 динара, мени је дао 10 дин. Сада је 22 сата и за сад је мирно.
Данас је среда, 19.05.1999.г. Ноћ је била релативно мирна, до поноћи.После поноћи почели су да гађају, нарочито Београд. Пошто је данас у Београду био Черномирдин на разговору са Милошевићем, као да је било затишје, али су зато почели да бомбардују чим је он отишао.Углавном дипломатија полако ради свој посао, урадиће оно што су наумили.Наше је да се не дамо колико можемо.Увек је било како други одлучи.Ситуација је опасна, нарочито у Црној Гори.Најмање нам треба неки сукоб или не дај боже грађански рат.Бојим са да решење ове ситуације не буде скупо и болно-и ово до сада је прескупо и катастрофално. Данас смо Стева и ја ишли да шпартамо кукуруз, наша 2 и Вацина 2 ј. и Стева је ошпартао Габикино 1 јутро.Узели смо четвороредни шпартач од Владимира. Увече смо Рада и ја ишли да седимо код Бељански, вечерали смо и причали.
Данас је четвртак, 20.05.1999.Спасовдан је, велики православни светац. Осим намиривања није се ништа радило, после подне смо Браца и ја ишли на фудбал, добро смо се изјурули. Стева је отишао да помогне Владимиру да шпартају репу.Љубомиру је дошао друг Јаков Томашевић из Врбаса. Сада је 20 сати и 30 минута, мирно је.Нато сада само из обести може да руши и убија. Не боје се шта ће бити после и да ће морати да одговарају за ово што су нам урадили Ситуација је таква да и наш одлучан став можда неће бити довољан да их спречи да ураде шта су наумили.Дипломатија плете мрежу и питање је какав ће бити завршан ударац, ко ће га извести и како остаје нам да чекамо.
Данас је петак, 21.05.1999.г. Ноћас је НАТО бомбардовао целу земљу. Пре подна сам са Радославом шпартао кукуруз, 6 јутара.После ручка сам се одморио, па сам намирио. Око 5 сати сам отишао на игралиште,по обичају било нас је доста, добро смо се изиграли.Стева је после подне ишао са Владимиром да шпарта репу.
22.05.1999.г. Данас је сеоска слава Свети Никола. Ово је мени први пут у животу да је слава у ратном стању.Славља, наравно, није било. Јутро је освануло без струје и воде. Ручак се кувао у шупи на шпорету. После ручка сам легао да се одморим.Када сам устао намирио сам.Отишао сам на фудбал.После сам свратио код Црнке, дошли су Бранка и Мирослав. Опрасила им се крмача 7 комада.Падала је јака киша, није било струје и воде. Звао сам кума, испричали смо се колико је могло.Добро су и мисле на нас.У 23 сата дошла струја и било је до 4 ујутру.
Данас је 23.05.1999.г.Опет је бомбардована цела земља.Нема струје и воде повремено.Опет смо ложили шпорет и кували ручак, а пекли смо и крофне.Дошли су Бранка и Мирослав са Лулетом, Гилетом и Миланом и сви су јели крофне.Време је облачно и пада слаба киша.Легли смо рано и играли се градова. Око 22 сата дошли су Љиља и Владимир.Седели смо, причали, јели крофне и пили киселе воде.Владимир је дошао са идејом о куповини магарице, која је ждребна, кошта 150 ДМ. После 24сата дошла струја.НАТО је опет дејствовао ноћу.
Понедељак је, 24.05.1999.г.Јутро без струје.Љубомир отишао у Нови Сад на испит, положио је и добио 7. Рада је отишла на посао, Стева спава.Ја сам чекао да дође струја,припремио сам све да крунимо.После 12 сати дошла струја па смо Стева и ја окрунили око 350 кг кукуруза. После сам прекрупио 150. кг.Ишао сам по нафту 13,5л за месец мај.Стева и Мики отишли по кавез на салаш код Димета.После ручка сам одморио, па намирио и отишао на игралиште.Опет је почела ноћ без струје и воде. Око 23 сата видело се да ће крмача да се праси.Дошла је струја.То ми је олакшало посао око прашења крмаче.
Среда је, 26.05.1999.г.Данас је дан када се игра финале купа шампиона.Играли су Манчестер-Бајерн, победили су Енглези. Доминација Енглеза је и у спорту, а не само у политици.За нас обичан ратни дан, било је струје и воде, детонација је било и ноћу и дању. Јуче и данас сам ишао са Радославом да шпартамо кукуруз.Ја сам возио трактор, а он је седео на шпартачу.После подне Рада је са Ковом, Јованком Ботић и Јованком Милорадовом ишла на копање Стева их је возио па је и он је копао.Окопали су 20 реди, остало им је још 10.Ноћас сам чуо на радију да је суд у Хагу оптужио наше руководство за ратне злочине на Косову.Ми можемо да тужимо млого више али нас нико неће чути, ни уважити.Ово ми сада личи на препуцавање преко медија, па ко победи. Љубомир је писао Николи Бурдушовом дипломски рад на компјутеру.Јашко је ишао на полагање, мисли да није добро урадио.
Четвртак је, 27.05.1999.г. Ноћ је била мирна или смо добро спавали па нисмо чули ништа. Ујутру сам, после седам сати отишао код Радослава Ботића.Шпартали смо кукуруз и сунцокрет од 8.сати до 4 после подне.Било је лепо и занимљиво. Рада је са Ковом и Јованком и Бурдушом који их је возио трактором ишла на копање, да окопају и оних 10 реди. Око 4 сата и 20 минута чуло се више детонација у близини 3-4 км даље од наше њиве. Гађане су антене радио Новог Сада код Србобрана.Антене нису срушене али је остало оштећено.Пре 25 година, покојни Мита Ботић је радио замену изолатора на анкер сајлама на првој антени, а у том раду тј. у припреми сам и ја учествовао.У току рада десило се да је искочила сајла из котураче и пок. Мита је остао да виси на 120 метара, није никако могао да се спусти на земљу. Док је он висио звали су Нови Сад и питали колико кошта хеликоптер да га спусти на земљу.Кад је Мита чуо да кошта 1.200.000. оних пара викао је на токи– воки да ће да скочи доле за те новце. После су набавили најлонски конопац и другу котурачу и он се безбедно спустио на земљу.Када је посао завршен, већи део новаца је потрошен у србобранским кафанама. Углавном, копачи су се добро уплашили, јер било је јако близу.Увече нисмо имали струје, а било је друштва па смо се картали, уз свеће.То ме је подсетило на приче старијих који су се картали уз лампе и свеће и нису ни имали струје.Синоћ је, уз картање, служена жута вода.После су млађи вечерали и доста касно легли. Ноћ је била мирна.
Данас је петак, 28.05.1999.г. Дан је почео детонацијом, око 20 минута до 6 сати. После је било мирно.Ујутру сам намирио, после сам ишао да купим цинеб за прскање пасуља.После 11 сати сам ишао у Б.Д. Поље по крмачу код деда Стевана.Донео сам је и сместио у обор. Крмача је високо супрасна. Рада је остала да им помогне да окопају пасуљ. Дошла је увече у 8 сати. Ја сам поподне спавао па сам намирио живо и отишао на фудбал.Били су после дужег времена и Зоран, Бата Макс и Вилика, одиграли смо против добрих противника 4-4.У повратку кући срео сам Раду која се враћала из Б.Д.Поља. После вечере сам ишао по жуту воду. Око 9сати је дошла струја. Свирана је ваздушна опасност.Око 23 сата чула се детонација у близини, шта је гађано не знам-чућемо сутра. Данас је иначе опет био у посети Рус, Черномирдин, а већ сам рекао када он дође, па оде, онда нас јако бомбардују, ево опет се понавља.Окомио се па долази, а ништа не уради или ми не знамо.Углавном дипломатија закувава и отеже као да нешто чекају.Да ли треба да се деси нешто велико па да ово стане? Индија и Пакистан су се сукобили, али то није довољно да би се скренула пажња са ових простора, значи мора бити нешто веће и значајније.Нама остаје да трпимо и чекамо.Саће 24.сата нови дан је пред нама. 65.дана је дуг период, а нарочито ако је ратно стање.Шта ће нам донети наредних 65дана-Бог зна.
Субота је, 29.05.1999.г.НАТО је опет бомбардовао нашу земљу. Опет је гађана ТВ Нови Сад. Дан је прави летњи. Намирио сам и после доручка сам отишао на пијацу.После пијаце сам са Владимиром седео код Пеље. Био је и Владимир Бујандрић, њега смо обавестили да Мађар из Мола откупљује ново жито по 140 дин. метар, даје аванс.После је дошао Дуле Ракић и Алкица Жижаков у пролазу.Око подне сам дошао кући и ручао па см лего да одморим.Око пет сати сам намирио и онда сам отишао на фудбал, било је напето, једва смо победили 10-9.После вечере смо Рада и ја ишли код Љиље и Владимира и седели смо док није дошла струја.Чим је дошла струја, одма се огласила сирена за узбуну.Убрзо су се видели НАТО авиони на правцу север-југ. У вестима на радију јавили су да је гађана околина Београда.Радио обавештава да алијанса не уважава пристанак Југославије да потпише план групе Г-7 + Русија, тј. неће престати да бомбардују до коначног споразума. Јављају да је гађан и Врдник, у Срему.Око пола 12 ноћу видели су се на небу мамци за ПВО која није насела на провокацију.
Сада је већ недеља, 30.05.1999.г, велики је светац–Духови. Дан је почео бомбардовањем.Пошто је дошла струја и вода одма је атмосфера другачија. Колико нам треба да се обрадујемо и да нам је лепо!Ноћ опет била бурна.Небо је ведро па годи пилотима да лете.Волео би да знам шта мисле док лете и очекују да избаце товар бомби.Вероватно исто што су мислили и они који су то рсдили пре њих, а у Другом светском рату.Дан је јако топао, прави летњи. Пошто је светац нисам ништа велико радио.Око 11 сати сам отишао по жуту воду, у повратку сам свратио код Пеље јер су ме звали Владица С. Ботић, Жарко П. Кобиларов и Владимир Б. Бељански.Они су се враћали са вашара у Темерину, па свратили на пиће и разговор.Око 12 сати свратио је и Душан Р. Ракић, градоначелник у оставци. После ручка сам легао да одморим.После намиривања стоке сео сам да напишем пар реди.У 18 сати је заказан фудбал. У току дана је било пробијање звучног зида у ближој околини, сирена је огласила ваздушну опасност.Љубомир свира клавијатуру, Стева је у селу, Рада је отишла са Ковом у Б.Д.Поље да однесе пилиће мами.
Понедељак је, 31.05.1999.г. У рано јутро пробудио сам се на лајање
керова, мало после толико јако је треснуло да се цела кућа затресла.
Рада је одмах реаговала са «јеси ли чуо?». Ово је досад најача
детонација у нашем окружењу. Пошто је данас други дан Духова опет се
велико не ради.После доручка сам отишао у село по минералну воду, у
повратку сам свратио код Бошка Бељанског.Пили смо кафу онда ми је
показао књигу о салашима у Војводини-едиција у издању Матице
Српске.Причао је о својим сећањима-која су изворна јер је већи део свог
живота провео на салашу.Причали смо о томе ко је и зашто порушио салаше,
а и о томе ко је то све бацио у заборав па се ево неко сетио да оживи
сећања и све то или боље речено део тог доба опише у књизи коју би
требало свакако набавити да би поколења могла да виде како се некада
живело овде у Војводини. Поменули смо и садашњост, време у коме смо
доживели да се руши оно што смо ми тј. Бошкова генерација, а касније и
моја, градили.Како ће то бити описано и ко ће бити тај који ће то све да
стави на папир тј. у књигу, и како ће следеће генерације то схватити
остаје да се види.Сада је 13 сати чекамо Раду да се руча па да се
одмори. У међувремену НАТО авиони су пробијали звучни зид.Вероватно су у
Србији и на Косову бомбардовали, о томе ћемо сазнати касније. Иначе
ситуиација је таква да се осећам-не само ја-изолованим од остатка света.
Пријем нашег програма на ТВ је скоро никакав тако да остаје радио који
се прилично понавља, а и не обавештава о свему.Страни програми су
усмерени и не верујем им баш, мада се неки труде да колко толко реално
обавештавају о догађајима.Политички притисци су велики и са свих страна,
нико конкретно не може да нам помогне па се онда труде да нам као
помогну којекаквим предлозима и некаквом хуманитарном помоћи.Све је то
празна прича, нас разарају споља и изнутра, психички и физички, морално и
материјално.За сада све трпимо, има да се једе и пије. Повремене
несташице струје и воде су подношљиве.Спавање је поремећено, али
успевамо да надокнадимо.Радимо колико се мора, није време за неке
градње, а и нема се од чега.Новаца има само за нужне потребе.
Платио сам прву половину задужења порезе на земљу и пореза на имовину, а стигао је и нови рачун са неким новим бројем тако да то треба да се утврди шта је. Тренутно не трошим на себе ништа, не пушим, не пијем алкохол, не купујем ништа од одела, ни ципеле, шиша ме Габика.Ово се зове голо преживљавање.Једина разонода ми је одлазак на фудбал и понекад куповина минералне воде да се има кад неко дође.Деси се да понекад одемо у село и седнемо у башту кафића код Пеље, где се пије углавном кисела вода и где конобар оће некад да се забуни у рачуну.Напољу је тренутно јако топло, права летња жега.Ишао сам данас да видим кукуруз на окућници.Лепо изгледа, једино ме брине пасуљ на Туринском путу код надвожњака, добро је нико, попрскан је против широког листа корова, прскан је против пламењаче, али има доста сирка па ће морати да се попрска са фузолајдом-супер којег имам једну литру.Жито тренутно добро изгледа, осигурао сам га против града.Дошла је Рада и саћемо ручати, Стева је спремо ручак. Пеко је пљескавице. 16 сати и тридесет минута-кад сам најлепше спавао, бубнуло је да се све затресло. Док сам спавао сањао сам да сам дошао у Нови Сад, малим мотором на гас-аутоматиком.Мотор ми се угасио на самом улазу у град, дошли су неки момци и тражили од мене да им поправим мешалицу.Нисам имао времена али сам им рекао шта би могло да буде и отишао гурајући мотор који сам мало касније упалио и кренуо даље бојећи се да ме не заустави полиција јер мотор није био регистрован. Нови Сад ми често пада на памет, нарочито они објекти које НАТО руши, а на којима сам ја радио у својим најбољим годинама. Телевизија и Нафтагас су највеће жртве, а мостови су посебна прича, не могу да верујем да се то десило, да смо одвојени и да се не зна докле ће све ово трајати.
Покојни Мита Ботић, који је мој брат од стрица-друго колено, а са којим сам радио у БЕТОНУ, живео је у СР. Каменици, где је и умро 02.09.1992. и сахрањен на гробљу у близини његове куће. На каменичком гробљу на самом улазу сахрањен је и чика Јова-Змај, дечији песник, иначе јако несретан човек, јер су му деца умирала као мала, тако да је остао без порода и ваљда је зато себе целог посветио деци и оставио им млого песама које се певају и које ће се певати свој нашој деци док одрастају.Мита је човек који је велики део себе уградио у гвоздени мост, а после и у Жежељев бетонски мост. Још је пуно мостова по нашој земљи који су порушени, а на којима је Мита радио. У Ср.Каменици су му жена Загорка и син Душан. Зага је већ стара жена и живи од Митине пензије, син Душан је болестан и зависи од лекова.Дуле је био ожењен Јованком из Титела која га је се одрекла када се разболео и отерала га код маме, а она је остала у кући са две девојчице.Кућа се налази у дворишту. Нисам био да их видим већ дуго времена, а не знам ни када ћу моћи да одем.Мита ми је непосредно пред смрт, када сам одлазио да га видим, а лежао сам у Јодној бањи доста тешко болестан, говорио да се боји да ће се десити ово што се десило, а посебно је говориуо да деца треба да уче мађарски језик јер се боји да ће им требати. Не мора да је баш погодио ово друго, али је био у праву и ево шта нам се догађа.Остаје да се види шта ће бити на неком крају и за неко време. Док ово пишем често ми падају на памет мој кум Никола, кума Нада, Томица и Маријана.
У овом моменту је 17 сати и 5 минута,сирена оглашава ваздушну опасност. Овога су бар поштеђени наши кумови који су далеко, а који вероватно знају шта се овде дешава. Њима је свих ових година које проводе у Гисену, у Немачкој, с једне стране било лепо, а са друге јако неизвесно.Сада је стање донекле решено, али ево десило се ово, па деца немогу да дођу. Добро је да смо могли да се чујемо телефоном до сада. Струје и воде имамо. После намиривања сам се спремио и отишао сам у улицу Петра Драпшина број 21, у којој тренутно борави Милорад С. Ботић-Децембар, адвокат у пензији са станом у Новом Саду. Господин Ботић је 1913. годиште. Поред адвокатуре се бавио и писањем песама, углавном о родном месту и догађајима из младости.Причали смо о свему и на крају ми је поклонио две његове књиге.Док смо седели и причали огласила се сирена за ваздушну опасност. Пошто је прошло 20 сати морао сам да се растанем са госн. Ботићем. Када сам дошао кући, нестало је струје.После девет сати дошли су код нас Владица Ботић и Владимир Бељански са сином Миланом, већ по обичају пила се минерална вода и причали смо о свему и свачему.У међувремену небом су почели да прелећу НАТО авиони, нису се чули јер су летели високо, али су се на небу видели као тачке и летели су правцем север-југ.Разишли смо се око пола 12.
Данас је уторак, 01.06.1999.г.Кад смо легли није нас уватио ни први сан, а чуло се брујање авиона.Мало затим чуле су се детонације, једна близу, а неколико далеко.Пошто на радио апарату Слободна Европа више нема директних укључења, не можемо сазнати шта је гађано .Пред зору је нестало струје и није дошла до 12 сати.У току преподнева падала је слаба киша.Рада је дошла с посла, а ја нисам ништа спремио за ручак.Љубомир свира клавијатуру, Стева је отишао у село, а ја сам сео да напишем пар реди.Пошто није куван ручак, Рада је приставила пасуљ и прилегла да одмори, а ја сам отишао у собу да одспавам. Када сам устао, дошао је Владимир Бељански па смо ишли код Шеша по цеви за странице од приколице.После смо попили кафу код Љиље, па сам дошао кући да намирим.У међувремену пасуљ је био готов па сам с апетитом вечерао.После вечере смо отишли код Милета Ботића да седимо, кући смо дошли после десет сати и још увек је било мирно, мада је оглашена ваздушна опасност.У 23 сата зачула се јака детонација и после се чуло брујање авиона, не знам шта је гађано.Врло је занимљиво шта се све прича сутрадан.Те срушен је код Кулпина авион, па видело се да је пало нешто близу Србобрана, те неки ишли ту и ту да виде, али је војска блокирала, па вијан пилот код Петроваца итд. итд. Тешко да ћемо икада сазнати праву истину.Углавном, могуће је да је нешто од тога и истина али пошто смо у медијском мраку,не зна се шта је права истина или се у интересу не саопштава. Углавном, наступио је четврти календарски месец откад нас НАТО руши и убија и не зна се када ће бити крај.
Може ли бити да ће моја пређашња констатација бити тачна?Да ли ће ово трајати дотле док нам не буде свеједно да ли ће стати или ће још трајати? Свеједно кад се заврши, већ је предуго трајало.Чиме смо ово заслужили, ко је крив и ко није био у стању да предвиди да ово може да нам се деси?Деценије тешког рада и одрицања претворене су у прах и пепео и млоги који су дали своју снагу и младост, страдали су од бомби, а и због немара оних који су били дужни да овом народу обезбеде бољу будућност и оправдајуи указано поверење.Овако остаје нам да и даље трпимо и чекамо да се деси нешто, па да нам буде можда боље или још горе.Тренутно сам у таквом психичком стању да сам прилично миран јер знам да паника не помаже, а докле ћу издржати, не знамЗнам да је млогима млого горе и теже, то ме донекле теши.Често ми пада на памет зашто се баш нама дешава да правимо два корака назад па један напред, шта је то што ми не знамо и што не можемо да прескочимо па да кренемо напред-напред у будућност, да се одрекнемо онога што нам не доноси добро и да омогућимо следећим генерацијама да боље живе?Мислим, без обзира на окружење, ближе и даље, да се баш и нисмо показали као генерација која је мислила на будућност и поколења. Један од примера који ме стално опседа је стање канала ЈЕГРИЧКЕ, која је млогим генерацијама значила, а и природни је дар овог простора.Имало би толико примера да се наведе да не смем да се упуштам.Свакако би једнога дана трбало поставити питање зашто имамо такав однос према конкретним стварима која су од животног значаја.
Прошло 24 сата, почиње нови дан је, 02.06.1999.г. Среда. На данашњи дан пре 99 година рођен је мој отац Љубомир, на салашу Косте Нићиног у Кутошу, у Србобранском атару, где је његов отац Сава са женом Персом био бирош.Мој отац Љубомир био је 7. дете по реду, а пето живо, пошто су првих двоје умрли као мали. Настављена је НАТО агресија, и даље руше и убијају. Упорни су да униште антенски систем радија и ТВ. Срушили су и другу антену код Србобрана. Релеј на Венцу су дотукли.Сутра опет долази Рус, Черномирдин и Фински представник.Долазе са конкретним предлозима.После подне сам одморио па сам намирио и онда ишао на фудбал. Било нас је доста и добро се играло, опет смо победили.Опет смо повремено без струје и воде.
Четвртак.03.06.1999.г., дан одлуке. Коначно се десило оно што се десило.Тешко је у овом тренутку рећи, а бити реалан, да ли је ово добро или боље није могло.Коментари су већ сад свакојаки. Мислим као и већина, добро је што ће стати разарање и убијање. А шта је сејано током ових година то ће се и жњети до даљњег.Таква нам је судбина.Горе није могло да нам се деси од овога за ових 70 дана.Како ће нам бити убудуће, то ће вероватно бити мисао која ће нас водити даље.Какве промене следе-шта и кога мењати питање је сад. Ово је ново за нас-како ће се ко снаћи.Може ли нам се десити да нам буде исто?Нато нам је пред вратима.Можда је то наша реалност и потреба-можда је принуда нужна у овом моменту.Какви ћемо изаћи из овога?Какво ће бити решење-остаје да се види.Радио бруји од коментара, свакакве се изјаве дају, без млого размишљања.Еуфорија је опасна у овом тренутку. Ипак, овом ситуацијом владају мајстори. Постоје вероватно разни планови, чија реализација зависи од млого чега, тако да ће време донети своје.
Петак је, 04.06.1999.г. Први дан по сазнању да је крај рата близу. Опет нема струје и воде. НАТО и даље дејствује. Народ уздржано коментарише, само ближњи могу да кажу у поверењу шта мисле о свему овоме.Да би смирио себе, решио сам да средим гаражу.До подне сам радио, Стева је отишао са Владимиром да шпарта сунцокрет, нису могли па су ошпартали наш кукуруз на туринском путу.После подне смо Рада, ја, Кова, Ваца и Јованка ишли да копамо кукуруз.Урадили смо пет цели реди, а пет нисмо довршили јер нас је киша отерала.После вечере сам отишао код деда Бошка и пошто није било струје, испричали смо се у мраку. Мало пре 22 сата дошла је струја и вода.23 сата је, престала је ваздушна опасност.Да ли ће ноћ бити мирна, време је облачно и кишовито.
Субота је, 05.06.1999.г.НАТО је опет дејствовао, тек да се зна да се не шале и да их не може нико обманути. Почели су преговори војних делегација. Ово је почетак новог хаоса који ће се дешавати на Косову.Треба да почне повлачење војске, треба да се враћају избеглице, треба шака Срба да дочека милион избеглица.Какав ће њихов сусрет да буде, могу да замислим.Комуникације на Косову су у хаосу, ко ће да има предност.Толико је проблема на помолу да ће бити јако тешко средити стање до зиме.Јако сам забринут за моје рођаке који живе у Пећи и Ђаковици. Њима ништа не знам од почетка рата.Слушам на радију а видим и на ТВ разне коментаре о тренутној ситуацији и положају наше земље и нашег руководства.Знам да треба бити смирен у овој ситуацији и не треба срљати али мирноћа наше актуелне власти ме забрињава.Мало су се појединци ућутали, али то је привидно, чекају свој тренутак.Шта нас чека нико не зна. Да ли неки људи могу мирно да пређу преко овога што се десило за време њихове владавине и да ладно кажу да је други крив за све ово што нам се дешава већ дуже времена?Резултати задњих десет година су катастрофа.
Не могу, а да не споменем догађај од пре 10-11 година, када је синдикални функционер у предузећу НЕИМАР у Новом Саду у којем сам радио, дошао и рекао:»Другови, идемо сви пред СПЕНС, да рушимо владу-аутономашку!» Нисам био ни аутономаш, ни оно друго, али сам чин ми се учинио недостојним културног и образованог човека.Јавно и гласно сам рекао да већина чује-«Не, ја не идем, одох ја кући, имам посла на њиви, ви идите и рушите владу, видећемо шта ће нам то донети!»Нисам пророк али сам осетио да то неће бити добро.Можда се деси тима истима који су тада преузели власт да прођу као и предходници-а заслужили су, реално гледано. Ово су моја размишљања-надам се реална-а шта ће бити видећемо.О нашој судбини одлучују други.Има ли од ове катастрофе горе, бојим се да има за нас. Око 11 сати сам отишао код Владимира трактором. Закачили смо шпартач и отишли да шпартамо 3 јутра соје. Добро је ишло, док се није покварио шпартач.Дошли смо кући па смо чекали да дође струја да би могли да заваримо мотике.После смо ручали и отишли да завршимо .Дошли смо код нас кући, попили кафу и онда је нестало струје Отерао сам шпартач код Владимира и откачио пошто ми трактор треба за ујутру.
Недеља, 06.06.1999.г.Рада и ја смо јутрос рано устали пошто смо увече решили да идемо сами нас двоје на копање кукуруза, на њиви на Туринском путу. Љубомир јуче отишао у Б:Д:Поље да учи, Стева који је иначе дошао кући кад смо ми устали, око 6, ујутру из села, није хтео да иде са нама. Окопали смо по 5 реди и почели 6. али је Ради било мука па смо одустали.После ручка Стева је отишао код тече Владимира да шпартају соју, а ја сам по обичају легао да одморим. На ТВ сам гледао прво полу врема рукометне утакмице на првенству света у Египту између Југославије и Кореје.Прво полу време смо изгубили са 13-10.Нисам могао да гледам друго, па сам писао.Пред сам крај одем да видим резултат, кад, наши воде и на крају побеђују. Шта ће даље бити, видећемо. Дан је иначе топао-прави летњи.Данас идем на фудбал, нисам био већ два дана.На фудбалу је било добро, победили смо добре противнике 6-3 .Ја, Трба, Мезеји, Пера Дроца, Петровић-Зис и Зеленбаба-Пранге.Ноћ је била мирна, сем на Косову где се и даље одвија рат.
Понедељак је 07.06.1999.г.Стева је рано отишао са Радославом да загрћу кукуруз.Остао је до подне, урадили су 10 јутара.Ја сам намирио, па сам чистио код зечева, после сам купао крмаче са калијевим сапуном. Када су се осушиле онда сам их прскао Ветиолом, против шуге.Око подне сам ишао по жуту воду и онда сам свратио код Бељанских где је дошао Драган Булатовић-сестрић деда Бошков из Ловћенца, иначе милиционер.Причао нам је своје утиске о Косову. Дошао сам кући и после ручка легао да одморим. Око 4 сата смо Рада, Ваца, Јованка и ја ишли да окопамо 10 реди и тиме завршимо другу копњу кукуруза.Остаје да се прехрани и загрне.Када смо дошли кући није било струје ни воде, намирили смо живо па смо заливали бундеве водом из бурета. Иначе у бурадима имам стално око 300 литара воде у резерви. Око пола девет је дошла струја, а убрзо и вода. На Светском првенству у рукомету, прво полувреме против Шведске смо добили са 14-10. Коначан резултат је 24-24. Идемо даље. Играмо са Хрватима.
Уторак, 08.06.1999.г. Око поноћи се десило опет бомбардовање и то какво досада није било. Толико се кућа тресла у два наврата да сам знао да су употребљене разорне бомбе и да је коришћен бомбардер Б-52. Дејствовала је и ПВО.Погођен је Нафтагас у Новом Саду.Толики се дим подигао и ветрар га је носио на град да је сигурно обавио цео град.Гађана је и рафинерија у Панчеву, то се видело са наше терасе са улице, толико је севало у висину, а далеко је 100 км.Све ово је уследило после неуспешних преговора.НАТО наступа покварено и са позиције победника што наши нем огу да прихвате.И овога пута је опет народ изгубио.Млоги су већ помислили да је крај, али до краја је далеко, а сваки крај баш и није леп.Опет је нестајало струје и воде.Дан је врео, прави летњи.За после подне предвиђају кишу.Киша је потребна за све.Тренутна ситуација је врло компликована. Воде се преговори на више нивоа, имам утисак да баш нису у неком договору и да се нешто мува.Вероватно је рано за Нато да се све брзо заврши.Највише ме забрињава положај Остатка Срба на Косову.Понеко спомене на радију тотално исељавање Срба са Косова.Може лако да се деси да се оствари Брозова идеја и још неких.По свој прилици остаће нам само да спомињемо Косово као што вековима спомињемо Косовски бој. 22 сата је, спрема се киша. Ево почела је да пада лепа киша, надам се да неће бити непогоде, мислим на јак ветар и лед.Млого боље подносим грмљавину него синоћно бомбардовање Новог Сада, ово је природна појава, а оно синоћ је лудило људског рода.Данас гледам на ТВ како приказују ЦД од 98.године на којем су приказане видео игре РАТ У СРБИЈИ-конкретно, ловац Ф16 бомбардује нуклеарну електрану у Панчеву.Све је верно приказано. ЦД је најава и ко га је произвео дао је на знање шта се спрема, само неки нису имали слуха и памети.ТВ је приказала и живе учеснике рушења моста Слободе у Новом Саду.По причи преживелих, било је страшно и имали су млого среће.
Среда је 09.06.1999. Ноћ је била мирна над Војводином. Киша је падала у току ноћи, то је киша која млого значи усевима у овом моменту.Јутро је освануло облачно,обавио сам уобичајене јутарње послове. Око 10 сати сам отишао у Бачко Добро Поље код деда Стевана по шпартач за кукуруз.Кући сам дошао око 12 сати и припремио шпартач.Рада је у међувремену дошла и отишла је код Јованке Ботић да бере вишње. Кад сам доспео и ја сам отишао да јој помогнем.Кад смо набрали велику корпу, дошли смо кући.Рада је остала да пере вишње, а ја сам отишао да бацим вештак и загрнем кукуруз.Лепо сам урадио, дошао кући и опет помогао Ради која је после отишла са Ковом и Јованком да заврше окопавање пасуља.Око 7 сати дошао је Живко Мрђа и договорили смо се да сутра идемо да бацимо вештак и загрнемо његових 1и по јутра и моје јутро и по на туринском путу.Око пола осам дошли су Љиља и Владимир Бељански и донели вишања пуну велику корпу.Мало смо седели па је дошла Рада са њиве и сви смо попили кафу док је мали Милан Љиљин играо флипера.Док смо седели нисмо ни слутули, а ни спомињали престанак ратних дејстава.Када су сви отишли Рада и ја смо цедили вишње и у том је објављена вест-да је постигнут договор и да престају ратна дејства. То је значило м и р. После тв дневника, око пола 12 почела је пуцњава ПВО на целом небу у знак престанка рата. Војска која се пуних 76 дана борила, најзад је одахнула и дала себи одушка и испуцала се да би олакшала напетост која је била присутна током агресије нато пакта на нашу земљу. Шта сад и шта даље? Остаје да се своде рачуни.
Резултат свега овога је поразан, ову трагедију може да поправи само воља за боље сутра.Не могу у овом моменту све да кажем, треба мало сачекати, без еуфорије и претераног славља, јер трагедија је велика и срећа је да је заустављено ово лудило које је трајало дугих 76 дана, а окончало се у среду ноћу, када је и почело али 24.марта 1999. Дакле, агресија је трајала од среде 24.03.1999.г. до среде 09.06.1999.године.По саопштењу председника Југославије, у агресији на нашу земљу погинуло је 462 војника и 114 полицајаца. Цивилне жртве није споменуо.
Прошла је поноћ. Нови дан је, четвртак 10.06.1999. Ево примера шта значи време, већ данас рат је отишао у прошлост, остају ружне успомене, трагедију смрти и разарања дуго ћемо осећати. Једино боље сутра може да допринесе да се ово што безболније преболи.Не смемо заборавити, а морамо бити спремни на опрост, тешко јесте али мораће.Сада се очекује да народ покаже зрелост. Каква ли нам је будућност и шта ћу писати за један месец на данашњи дан, или за једну годину, а за једну деценију остаје да се види. Јутро је било мирно.Обавио сам јутарње послове и отишао код Мрђе Живка да берем вишње.Набрао сам око 30 кг.Дошао сам кући, спремио шпартач па сам сачеко да дође Рада и онда смо Мрђа и ја отишли на њиву. На једно и по јутро сам бацио 150 кг. вештачког ђубрета и загрнуо кукуруз.После смо отишли код Живка и исто толико и њему урадили.Дошао сам кући, окупао се и вечерао и онда сам отишао код Црнке да видим јел јој се опрасила крмача.Јесте, 12 комада. Добила је и телефонску везу па сам звао кума у Немачкој.Мало сам причао са Томом и кумом, кум није био кући.У повратку сам свратио код Владимира на клупу, седели смо, причали и попили једну литру киселе воде. Око 11 сати сам сео да мало пишем, ово је први дан у миру и прошао је радно, ваљда ће нам кренути.Наравно, требаће времена да нам заиста крене. Јуче су наши фудбалери у квалификацијама за Европско првенство победили Малту са 4-1. Играло се у Солуну.Рукометаши су на Светском првенству победили Хрватску са 30-23 и играће у четврт финалу са Немачком. Иначе, ево и вечерас се чује пуцњава у селу, још се слави престанак рата.Саће поноћ и нови дан је пред нама, млого је леп осећај кад мирно легнеш и не мислиш да ли ће бити бомбардовања, да ли ће бубнути, треснути, звизнути, да ли ће се кућа трести, оћели се видети дејство ПВО, не морам излазити да видим где је бубнуло.
Петак.11.06.1999.г. Опет је миран дан, осим дешавања на Косову и на дипломатском нивоу где је велика фрка. Млоге дипломате, светске и наше мисле да су махери у свом послу али увек се неко нађе да неког преради.Тако су Руси јако изненадили свет доласком њихових трупа на Косово.Догађај је изазвао прави шок на западу, а посебно су изненађени шпијуни западних сила који нису напипали шта се спрема.У сваком случају, Руси су направили потез изненађења и остаје да се види шта следи и ко ту добија, а ко губи. Данас сам са Владимиром Б.радио код њега, правили смо нове странице за приколицу-тракторску.Радили смо цео дан. У 6 сати сам отишао на фудбал, опет смо победили 5-0. Трба је играо против мене и било му је криво што су изгубили, нико није могао да ме савлада на голу.Увече је почео да дува јак ветар али је мало кише пало.
Субота је, 12.06.1999.г. Јутро свеже. Рано сам устао и намирио.Рада је устала и спремила доручак.Стева и Љубомир су хтели да иду да загрну и баце ђубра на Виликина и Вацина 2 јутра. Нису могли пре подне али су урадили после подне.Ја сам отишао код Владимира, мало смо радили али је нестало струје па сам дошао кући и мало одспавао.Када је дошла струја поново сам отишао и радили смо до 7 сати .Вести нисам ни гледао ни слушао.Синоћ су наши рукометаши победили Немачку у четврт финалу са 22-21. и у полу финалу играју са Шведском.
Недеља је, 13.06.1999. г. Ноћас је падала лепа киша.Стева је хтео да иде у Б.Д.Поље код деде да му загрне једнојутро кукуруза али није могло због кише.После доручка смо Рада и ја отишли код Црнке, јер су дошли тетка и теча .Прво сам им честитао мир, па смо онда коментарисали о свему, углавном смо одобравали поступак Руса. Сад долази до изражаја моја констатација на почетку рата, када сам рекао да ће трајати док се не избалансирају односи Русије и Америке.Процес је у току, могући су преокрети, преваре, лажи и све што иде уз рат.Потез Руса са упадом на нашу територију и после са доласком на Косово тј. у Приштину је свакако добар са наше тачке гледишта, а остаје да се детаљно анализира и да се виде коначни резултати.У сваком случају, стране трупе су крочиле на нашу територију, па ти види сад. То је први и једини случај од 1945.Јесте да је ово под кобојаги именом Уједињених Нација, али шатро, нисмо ни ми мала деца.Немци су опет наоружани дошли на нашу територију. Моја визија од 1995. када сам био у Немачкој код мог кума и видео да по цео дан лете спортски авиони и наравно обучавајуи се нови пилоти, рекао сам:»Куме, ови се спремају за нешто.!» Кум је рекао:»Мани се!» И ево после 4 године шта нам се десило, Немци су нас бомбардовали и дошли као војска у нашу земљу.После овога остаје једино да нам буду велики донатори и да постанемо пријатељи.Јер ово је трећи пут у овом веку да оће да се зближе са нама и ми увек нисмо хтели.Сада се не би више ничему изненадио.
Пристанком на споразум ни сами не знамо на шта смо пристали.Трба да прође времена, па да се неке ствари открију. У сваком случају, ово је ново стање за нас и колико ће трајати бог зна.Сјатиле су се разне војске на Косово и то ће бити материјал за неке нове песме, јер колико сам видео једни поздрављају са три прста своје љубимце, а други са два прста, опет своје љубимце.Види се подела од старта, а шта ли ће бити до краја ?!? Моје мишљење је да би требала да се догоди територијална подела па да решење буде трајније.Цео свет је имао прилику да види војску Југославије приликом повлачења са Косова, вероватно су млоги били изненађени бројним стањем и опремом, а борбену готовост су пропустили да осете.Могу да замислим теме и дилеме војске у повлачењу. Можда је овако и боље-сигурно је боље за велики број оних који би вероватно заувек остали на Косову-и наших и њиних. Сада вероватно следе нове жртве и на нове начине, то је неминовно.Какав је хаос на Косову н езнам, не видимо на ТВ, приказује се само селективно. Вечерас су играли Југославија и Шведска у полуфиналу светског првенства.Добили смо прво полувреме са 11-9. На крају су се радовали Швеђани 23-22. Наши играју са Шпанијом за треће место, у уторак. После дневника дошли су Љиља и Владимир са Миланом, а дошли су Габика и Стева па смо седели и причали.Чули смо да је умрла баба Милица Шијак. Иначе док је трајо ра,т народ је ретко умирао.
Понедељак је, 14.06.1999.г.Облачно и велика влага.Рада је на годишњем одмору.Ишли смо на саучешће код Шијакових.Почупо сам грашак, а Рада је сређивала поткровље.Саће ручак, па ћу да прилегнем.Струје и воде имамо.Нестаје ретко и кратко траје нестанак. Ратно стање се још не укида, ваљда мисле да се нећемо снаћи ако укину ратно стање. Можда је боље да овакво стање потраје-за кога све, не бих да помињем.Овде сам прекинуо да пишем из непознатих разлога.
Понедељак је, 22.11.1999.г. Прошло је пет месеци, јако је тешко поново писати, не знам зашто.Млого тога се десило, сад је зима, баш данас је пао први снег и добро је захладило.Мислим да је најбоље да овим завршим овај део мог писања о рату тј. о нападу на нашу земљу. Годину дана касније Прошла је година.Време које је прохујало као тренутак, а осећај је остао исти, ако не и гори.Не могу да верујем да може човек овако да се осећа.Можда је ово само мени тако-бојим се да није.Неки необичан осећај ме не напушта, да се опет понови што је било, био би равнодушан и опет би се питао зашто нам то раде, наравно и ко је крив и што баш нама, да ли ћемо дочекати нешто боље лепше и другачије него ових задњих 10 година.?!Доста је било по јадном народу, треба мало одморити и народ. Могу ли наша деца нормално да одрастају и да живе ко што доликује деци? Не могу да не споменем колико имамо и колико нам треба. А шта све немамо и како смо научени да трпимо, то не могу да објасним, а верујем да неко седи и баш о томе води рачуна. Ова година нам је сигурно више узела него што нам је дала, може неко да ме вара те ово те оно, све је то лук и вода, а ми пропадамо и то у амбис.
Платио сам прву половину задужења порезе на земљу и пореза на имовину, а стигао је и нови рачун са неким новим бројем тако да то треба да се утврди шта је. Тренутно не трошим на себе ништа, не пушим, не пијем алкохол, не купујем ништа од одела, ни ципеле, шиша ме Габика.Ово се зове голо преживљавање.Једина разонода ми је одлазак на фудбал и понекад куповина минералне воде да се има кад неко дође.Деси се да понекад одемо у село и седнемо у башту кафића код Пеље, где се пије углавном кисела вода и где конобар оће некад да се забуни у рачуну.Напољу је тренутно јако топло, права летња жега.Ишао сам данас да видим кукуруз на окућници.Лепо изгледа, једино ме брине пасуљ на Туринском путу код надвожњака, добро је нико, попрскан је против широког листа корова, прскан је против пламењаче, али има доста сирка па ће морати да се попрска са фузолајдом-супер којег имам једну литру.Жито тренутно добро изгледа, осигурао сам га против града.Дошла је Рада и саћемо ручати, Стева је спремо ручак. Пеко је пљескавице. 16 сати и тридесет минута-кад сам најлепше спавао, бубнуло је да се све затресло. Док сам спавао сањао сам да сам дошао у Нови Сад, малим мотором на гас-аутоматиком.Мотор ми се угасио на самом улазу у град, дошли су неки момци и тражили од мене да им поправим мешалицу.Нисам имао времена али сам им рекао шта би могло да буде и отишао гурајући мотор који сам мало касније упалио и кренуо даље бојећи се да ме не заустави полиција јер мотор није био регистрован. Нови Сад ми често пада на памет, нарочито они објекти које НАТО руши, а на којима сам ја радио у својим најбољим годинама. Телевизија и Нафтагас су највеће жртве, а мостови су посебна прича, не могу да верујем да се то десило, да смо одвојени и да се не зна докле ће све ово трајати.
Покојни Мита Ботић, који је мој брат од стрица-друго колено, а са којим сам радио у БЕТОНУ, живео је у СР. Каменици, где је и умро 02.09.1992. и сахрањен на гробљу у близини његове куће. На каменичком гробљу на самом улазу сахрањен је и чика Јова-Змај, дечији песник, иначе јако несретан човек, јер су му деца умирала као мала, тако да је остао без порода и ваљда је зато себе целог посветио деци и оставио им млого песама које се певају и које ће се певати свој нашој деци док одрастају.Мита је човек који је велики део себе уградио у гвоздени мост, а после и у Жежељев бетонски мост. Још је пуно мостова по нашој земљи који су порушени, а на којима је Мита радио. У Ср.Каменици су му жена Загорка и син Душан. Зага је већ стара жена и живи од Митине пензије, син Душан је болестан и зависи од лекова.Дуле је био ожењен Јованком из Титела која га је се одрекла када се разболео и отерала га код маме, а она је остала у кући са две девојчице.Кућа се налази у дворишту. Нисам био да их видим већ дуго времена, а не знам ни када ћу моћи да одем.Мита ми је непосредно пред смрт, када сам одлазио да га видим, а лежао сам у Јодној бањи доста тешко болестан, говорио да се боји да ће се десити ово што се десило, а посебно је говориуо да деца треба да уче мађарски језик јер се боји да ће им требати. Не мора да је баш погодио ово друго, али је био у праву и ево шта нам се догађа.Остаје да се види шта ће бити на неком крају и за неко време. Док ово пишем често ми падају на памет мој кум Никола, кума Нада, Томица и Маријана.
У овом моменту је 17 сати и 5 минута,сирена оглашава ваздушну опасност. Овога су бар поштеђени наши кумови који су далеко, а који вероватно знају шта се овде дешава. Њима је свих ових година које проводе у Гисену, у Немачкој, с једне стране било лепо, а са друге јако неизвесно.Сада је стање донекле решено, али ево десило се ово, па деца немогу да дођу. Добро је да смо могли да се чујемо телефоном до сада. Струје и воде имамо. После намиривања сам се спремио и отишао сам у улицу Петра Драпшина број 21, у којој тренутно борави Милорад С. Ботић-Децембар, адвокат у пензији са станом у Новом Саду. Господин Ботић је 1913. годиште. Поред адвокатуре се бавио и писањем песама, углавном о родном месту и догађајима из младости.Причали смо о свему и на крају ми је поклонио две његове књиге.Док смо седели и причали огласила се сирена за ваздушну опасност. Пошто је прошло 20 сати морао сам да се растанем са госн. Ботићем. Када сам дошао кући, нестало је струје.После девет сати дошли су код нас Владица Ботић и Владимир Бељански са сином Миланом, већ по обичају пила се минерална вода и причали смо о свему и свачему.У међувремену небом су почели да прелећу НАТО авиони, нису се чули јер су летели високо, али су се на небу видели као тачке и летели су правцем север-југ.Разишли смо се око пола 12.
Данас је уторак, 01.06.1999.г.Кад смо легли није нас уватио ни први сан, а чуло се брујање авиона.Мало затим чуле су се детонације, једна близу, а неколико далеко.Пошто на радио апарату Слободна Европа више нема директних укључења, не можемо сазнати шта је гађано .Пред зору је нестало струје и није дошла до 12 сати.У току преподнева падала је слаба киша.Рада је дошла с посла, а ја нисам ништа спремио за ручак.Љубомир свира клавијатуру, Стева је отишао у село, а ја сам сео да напишем пар реди.Пошто није куван ручак, Рада је приставила пасуљ и прилегла да одмори, а ја сам отишао у собу да одспавам. Када сам устао, дошао је Владимир Бељански па смо ишли код Шеша по цеви за странице од приколице.После смо попили кафу код Љиље, па сам дошао кући да намирим.У међувремену пасуљ је био готов па сам с апетитом вечерао.После вечере смо отишли код Милета Ботића да седимо, кући смо дошли после десет сати и још увек је било мирно, мада је оглашена ваздушна опасност.У 23 сата зачула се јака детонација и после се чуло брујање авиона, не знам шта је гађано.Врло је занимљиво шта се све прича сутрадан.Те срушен је код Кулпина авион, па видело се да је пало нешто близу Србобрана, те неки ишли ту и ту да виде, али је војска блокирала, па вијан пилот код Петроваца итд. итд. Тешко да ћемо икада сазнати праву истину.Углавном, могуће је да је нешто од тога и истина али пошто смо у медијском мраку,не зна се шта је права истина или се у интересу не саопштава. Углавном, наступио је четврти календарски месец откад нас НАТО руши и убија и не зна се када ће бити крај.
Може ли бити да ће моја пређашња констатација бити тачна?Да ли ће ово трајати дотле док нам не буде свеједно да ли ће стати или ће још трајати? Свеједно кад се заврши, већ је предуго трајало.Чиме смо ово заслужили, ко је крив и ко није био у стању да предвиди да ово може да нам се деси?Деценије тешког рада и одрицања претворене су у прах и пепео и млоги који су дали своју снагу и младост, страдали су од бомби, а и због немара оних који су били дужни да овом народу обезбеде бољу будућност и оправдајуи указано поверење.Овако остаје нам да и даље трпимо и чекамо да се деси нешто, па да нам буде можда боље или још горе.Тренутно сам у таквом психичком стању да сам прилично миран јер знам да паника не помаже, а докле ћу издржати, не знамЗнам да је млогима млого горе и теже, то ме донекле теши.Често ми пада на памет зашто се баш нама дешава да правимо два корака назад па један напред, шта је то што ми не знамо и што не можемо да прескочимо па да кренемо напред-напред у будућност, да се одрекнемо онога што нам не доноси добро и да омогућимо следећим генерацијама да боље живе?Мислим, без обзира на окружење, ближе и даље, да се баш и нисмо показали као генерација која је мислила на будућност и поколења. Један од примера који ме стално опседа је стање канала ЈЕГРИЧКЕ, која је млогим генерацијама значила, а и природни је дар овог простора.Имало би толико примера да се наведе да не смем да се упуштам.Свакако би једнога дана трбало поставити питање зашто имамо такав однос према конкретним стварима која су од животног значаја.
Прошло 24 сата, почиње нови дан је, 02.06.1999.г. Среда. На данашњи дан пре 99 година рођен је мој отац Љубомир, на салашу Косте Нићиног у Кутошу, у Србобранском атару, где је његов отац Сава са женом Персом био бирош.Мој отац Љубомир био је 7. дете по реду, а пето живо, пошто су првих двоје умрли као мали. Настављена је НАТО агресија, и даље руше и убијају. Упорни су да униште антенски систем радија и ТВ. Срушили су и другу антену код Србобрана. Релеј на Венцу су дотукли.Сутра опет долази Рус, Черномирдин и Фински представник.Долазе са конкретним предлозима.После подне сам одморио па сам намирио и онда ишао на фудбал. Било нас је доста и добро се играло, опет смо победили.Опет смо повремено без струје и воде.
Четвртак.03.06.1999.г., дан одлуке. Коначно се десило оно што се десило.Тешко је у овом тренутку рећи, а бити реалан, да ли је ово добро или боље није могло.Коментари су већ сад свакојаки. Мислим као и већина, добро је што ће стати разарање и убијање. А шта је сејано током ових година то ће се и жњети до даљњег.Таква нам је судбина.Горе није могло да нам се деси од овога за ових 70 дана.Како ће нам бити убудуће, то ће вероватно бити мисао која ће нас водити даље.Какве промене следе-шта и кога мењати питање је сад. Ово је ново за нас-како ће се ко снаћи.Може ли нам се десити да нам буде исто?Нато нам је пред вратима.Можда је то наша реалност и потреба-можда је принуда нужна у овом моменту.Какви ћемо изаћи из овога?Какво ће бити решење-остаје да се види.Радио бруји од коментара, свакакве се изјаве дају, без млого размишљања.Еуфорија је опасна у овом тренутку. Ипак, овом ситуацијом владају мајстори. Постоје вероватно разни планови, чија реализација зависи од млого чега, тако да ће време донети своје.
Петак је, 04.06.1999.г. Први дан по сазнању да је крај рата близу. Опет нема струје и воде. НАТО и даље дејствује. Народ уздржано коментарише, само ближњи могу да кажу у поверењу шта мисле о свему овоме.Да би смирио себе, решио сам да средим гаражу.До подне сам радио, Стева је отишао са Владимиром да шпарта сунцокрет, нису могли па су ошпартали наш кукуруз на туринском путу.После подне смо Рада, ја, Кова, Ваца и Јованка ишли да копамо кукуруз.Урадили смо пет цели реди, а пет нисмо довршили јер нас је киша отерала.После вечере сам отишао код деда Бошка и пошто није било струје, испричали смо се у мраку. Мало пре 22 сата дошла је струја и вода.23 сата је, престала је ваздушна опасност.Да ли ће ноћ бити мирна, време је облачно и кишовито.
Субота је, 05.06.1999.г.НАТО је опет дејствовао, тек да се зна да се не шале и да их не може нико обманути. Почели су преговори војних делегација. Ово је почетак новог хаоса који ће се дешавати на Косову.Треба да почне повлачење војске, треба да се враћају избеглице, треба шака Срба да дочека милион избеглица.Какав ће њихов сусрет да буде, могу да замислим.Комуникације на Косову су у хаосу, ко ће да има предност.Толико је проблема на помолу да ће бити јако тешко средити стање до зиме.Јако сам забринут за моје рођаке који живе у Пећи и Ђаковици. Њима ништа не знам од почетка рата.Слушам на радију а видим и на ТВ разне коментаре о тренутној ситуацији и положају наше земље и нашег руководства.Знам да треба бити смирен у овој ситуацији и не треба срљати али мирноћа наше актуелне власти ме забрињава.Мало су се појединци ућутали, али то је привидно, чекају свој тренутак.Шта нас чека нико не зна. Да ли неки људи могу мирно да пређу преко овога што се десило за време њихове владавине и да ладно кажу да је други крив за све ово што нам се дешава већ дуже времена?Резултати задњих десет година су катастрофа.
Не могу, а да не споменем догађај од пре 10-11 година, када је синдикални функционер у предузећу НЕИМАР у Новом Саду у којем сам радио, дошао и рекао:»Другови, идемо сви пред СПЕНС, да рушимо владу-аутономашку!» Нисам био ни аутономаш, ни оно друго, али сам чин ми се учинио недостојним културног и образованог човека.Јавно и гласно сам рекао да већина чује-«Не, ја не идем, одох ја кући, имам посла на њиви, ви идите и рушите владу, видећемо шта ће нам то донети!»Нисам пророк али сам осетио да то неће бити добро.Можда се деси тима истима који су тада преузели власт да прођу као и предходници-а заслужили су, реално гледано. Ово су моја размишљања-надам се реална-а шта ће бити видећемо.О нашој судбини одлучују други.Има ли од ове катастрофе горе, бојим се да има за нас. Око 11 сати сам отишао код Владимира трактором. Закачили смо шпартач и отишли да шпартамо 3 јутра соје. Добро је ишло, док се није покварио шпартач.Дошли смо кући па смо чекали да дође струја да би могли да заваримо мотике.После смо ручали и отишли да завршимо .Дошли смо код нас кући, попили кафу и онда је нестало струје Отерао сам шпартач код Владимира и откачио пошто ми трактор треба за ујутру.
Недеља, 06.06.1999.г.Рада и ја смо јутрос рано устали пошто смо увече решили да идемо сами нас двоје на копање кукуруза, на њиви на Туринском путу. Љубомир јуче отишао у Б:Д:Поље да учи, Стева који је иначе дошао кући кад смо ми устали, око 6, ујутру из села, није хтео да иде са нама. Окопали смо по 5 реди и почели 6. али је Ради било мука па смо одустали.После ручка Стева је отишао код тече Владимира да шпартају соју, а ја сам по обичају легао да одморим. На ТВ сам гледао прво полу врема рукометне утакмице на првенству света у Египту између Југославије и Кореје.Прво полу време смо изгубили са 13-10.Нисам могао да гледам друго, па сам писао.Пред сам крај одем да видим резултат, кад, наши воде и на крају побеђују. Шта ће даље бити, видећемо. Дан је иначе топао-прави летњи.Данас идем на фудбал, нисам био већ два дана.На фудбалу је било добро, победили смо добре противнике 6-3 .Ја, Трба, Мезеји, Пера Дроца, Петровић-Зис и Зеленбаба-Пранге.Ноћ је била мирна, сем на Косову где се и даље одвија рат.
Понедељак је 07.06.1999.г.Стева је рано отишао са Радославом да загрћу кукуруз.Остао је до подне, урадили су 10 јутара.Ја сам намирио, па сам чистио код зечева, после сам купао крмаче са калијевим сапуном. Када су се осушиле онда сам их прскао Ветиолом, против шуге.Око подне сам ишао по жуту воду и онда сам свратио код Бељанских где је дошао Драган Булатовић-сестрић деда Бошков из Ловћенца, иначе милиционер.Причао нам је своје утиске о Косову. Дошао сам кући и после ручка легао да одморим. Око 4 сата смо Рада, Ваца, Јованка и ја ишли да окопамо 10 реди и тиме завршимо другу копњу кукуруза.Остаје да се прехрани и загрне.Када смо дошли кући није било струје ни воде, намирили смо живо па смо заливали бундеве водом из бурета. Иначе у бурадима имам стално око 300 литара воде у резерви. Око пола девет је дошла струја, а убрзо и вода. На Светском првенству у рукомету, прво полувреме против Шведске смо добили са 14-10. Коначан резултат је 24-24. Идемо даље. Играмо са Хрватима.
Уторак, 08.06.1999.г. Око поноћи се десило опет бомбардовање и то какво досада није било. Толико се кућа тресла у два наврата да сам знао да су употребљене разорне бомбе и да је коришћен бомбардер Б-52. Дејствовала је и ПВО.Погођен је Нафтагас у Новом Саду.Толики се дим подигао и ветрар га је носио на град да је сигурно обавио цео град.Гађана је и рафинерија у Панчеву, то се видело са наше терасе са улице, толико је севало у висину, а далеко је 100 км.Све ово је уследило после неуспешних преговора.НАТО наступа покварено и са позиције победника што наши нем огу да прихвате.И овога пута је опет народ изгубио.Млоги су већ помислили да је крај, али до краја је далеко, а сваки крај баш и није леп.Опет је нестајало струје и воде.Дан је врео, прави летњи.За после подне предвиђају кишу.Киша је потребна за све.Тренутна ситуација је врло компликована. Воде се преговори на више нивоа, имам утисак да баш нису у неком договору и да се нешто мува.Вероватно је рано за Нато да се све брзо заврши.Највише ме забрињава положај Остатка Срба на Косову.Понеко спомене на радију тотално исељавање Срба са Косова.Може лако да се деси да се оствари Брозова идеја и још неких.По свој прилици остаће нам само да спомињемо Косово као што вековима спомињемо Косовски бој. 22 сата је, спрема се киша. Ево почела је да пада лепа киша, надам се да неће бити непогоде, мислим на јак ветар и лед.Млого боље подносим грмљавину него синоћно бомбардовање Новог Сада, ово је природна појава, а оно синоћ је лудило људског рода.Данас гледам на ТВ како приказују ЦД од 98.године на којем су приказане видео игре РАТ У СРБИЈИ-конкретно, ловац Ф16 бомбардује нуклеарну електрану у Панчеву.Све је верно приказано. ЦД је најава и ко га је произвео дао је на знање шта се спрема, само неки нису имали слуха и памети.ТВ је приказала и живе учеснике рушења моста Слободе у Новом Саду.По причи преживелих, било је страшно и имали су млого среће.
Среда је 09.06.1999. Ноћ је била мирна над Војводином. Киша је падала у току ноћи, то је киша која млого значи усевима у овом моменту.Јутро је освануло облачно,обавио сам уобичајене јутарње послове. Око 10 сати сам отишао у Бачко Добро Поље код деда Стевана по шпартач за кукуруз.Кући сам дошао око 12 сати и припремио шпартач.Рада је у међувремену дошла и отишла је код Јованке Ботић да бере вишње. Кад сам доспео и ја сам отишао да јој помогнем.Кад смо набрали велику корпу, дошли смо кући.Рада је остала да пере вишње, а ја сам отишао да бацим вештак и загрнем кукуруз.Лепо сам урадио, дошао кући и опет помогао Ради која је после отишла са Ковом и Јованком да заврше окопавање пасуља.Око 7 сати дошао је Живко Мрђа и договорили смо се да сутра идемо да бацимо вештак и загрнемо његових 1и по јутра и моје јутро и по на туринском путу.Око пола осам дошли су Љиља и Владимир Бељански и донели вишања пуну велику корпу.Мало смо седели па је дошла Рада са њиве и сви смо попили кафу док је мали Милан Љиљин играо флипера.Док смо седели нисмо ни слутули, а ни спомињали престанак ратних дејстава.Када су сви отишли Рада и ја смо цедили вишње и у том је објављена вест-да је постигнут договор и да престају ратна дејства. То је значило м и р. После тв дневника, око пола 12 почела је пуцњава ПВО на целом небу у знак престанка рата. Војска која се пуних 76 дана борила, најзад је одахнула и дала себи одушка и испуцала се да би олакшала напетост која је била присутна током агресије нато пакта на нашу земљу. Шта сад и шта даље? Остаје да се своде рачуни.
Резултат свега овога је поразан, ову трагедију може да поправи само воља за боље сутра.Не могу у овом моменту све да кажем, треба мало сачекати, без еуфорије и претераног славља, јер трагедија је велика и срећа је да је заустављено ово лудило које је трајало дугих 76 дана, а окончало се у среду ноћу, када је и почело али 24.марта 1999. Дакле, агресија је трајала од среде 24.03.1999.г. до среде 09.06.1999.године.По саопштењу председника Југославије, у агресији на нашу земљу погинуло је 462 војника и 114 полицајаца. Цивилне жртве није споменуо.
Прошла је поноћ. Нови дан је, четвртак 10.06.1999. Ево примера шта значи време, већ данас рат је отишао у прошлост, остају ружне успомене, трагедију смрти и разарања дуго ћемо осећати. Једино боље сутра може да допринесе да се ово што безболније преболи.Не смемо заборавити, а морамо бити спремни на опрост, тешко јесте али мораће.Сада се очекује да народ покаже зрелост. Каква ли нам је будућност и шта ћу писати за један месец на данашњи дан, или за једну годину, а за једну деценију остаје да се види. Јутро је било мирно.Обавио сам јутарње послове и отишао код Мрђе Живка да берем вишње.Набрао сам око 30 кг.Дошао сам кући, спремио шпартач па сам сачеко да дође Рада и онда смо Мрђа и ја отишли на њиву. На једно и по јутро сам бацио 150 кг. вештачког ђубрета и загрнуо кукуруз.После смо отишли код Живка и исто толико и њему урадили.Дошао сам кући, окупао се и вечерао и онда сам отишао код Црнке да видим јел јој се опрасила крмача.Јесте, 12 комада. Добила је и телефонску везу па сам звао кума у Немачкој.Мало сам причао са Томом и кумом, кум није био кући.У повратку сам свратио код Владимира на клупу, седели смо, причали и попили једну литру киселе воде. Око 11 сати сам сео да мало пишем, ово је први дан у миру и прошао је радно, ваљда ће нам кренути.Наравно, требаће времена да нам заиста крене. Јуче су наши фудбалери у квалификацијама за Европско првенство победили Малту са 4-1. Играло се у Солуну.Рукометаши су на Светском првенству победили Хрватску са 30-23 и играће у четврт финалу са Немачком. Иначе, ево и вечерас се чује пуцњава у селу, још се слави престанак рата.Саће поноћ и нови дан је пред нама, млого је леп осећај кад мирно легнеш и не мислиш да ли ће бити бомбардовања, да ли ће бубнути, треснути, звизнути, да ли ће се кућа трести, оћели се видети дејство ПВО, не морам излазити да видим где је бубнуло.
Петак.11.06.1999.г. Опет је миран дан, осим дешавања на Косову и на дипломатском нивоу где је велика фрка. Млоге дипломате, светске и наше мисле да су махери у свом послу али увек се неко нађе да неког преради.Тако су Руси јако изненадили свет доласком њихових трупа на Косово.Догађај је изазвао прави шок на западу, а посебно су изненађени шпијуни западних сила који нису напипали шта се спрема.У сваком случају, Руси су направили потез изненађења и остаје да се види шта следи и ко ту добија, а ко губи. Данас сам са Владимиром Б.радио код њега, правили смо нове странице за приколицу-тракторску.Радили смо цео дан. У 6 сати сам отишао на фудбал, опет смо победили 5-0. Трба је играо против мене и било му је криво што су изгубили, нико није могао да ме савлада на голу.Увече је почео да дува јак ветар али је мало кише пало.
Субота је, 12.06.1999.г. Јутро свеже. Рано сам устао и намирио.Рада је устала и спремила доручак.Стева и Љубомир су хтели да иду да загрну и баце ђубра на Виликина и Вацина 2 јутра. Нису могли пре подне али су урадили после подне.Ја сам отишао код Владимира, мало смо радили али је нестало струје па сам дошао кући и мало одспавао.Када је дошла струја поново сам отишао и радили смо до 7 сати .Вести нисам ни гледао ни слушао.Синоћ су наши рукометаши победили Немачку у четврт финалу са 22-21. и у полу финалу играју са Шведском.
Недеља је, 13.06.1999. г. Ноћас је падала лепа киша.Стева је хтео да иде у Б.Д.Поље код деде да му загрне једнојутро кукуруза али није могло због кише.После доручка смо Рада и ја отишли код Црнке, јер су дошли тетка и теча .Прво сам им честитао мир, па смо онда коментарисали о свему, углавном смо одобравали поступак Руса. Сад долази до изражаја моја констатација на почетку рата, када сам рекао да ће трајати док се не избалансирају односи Русије и Америке.Процес је у току, могући су преокрети, преваре, лажи и све што иде уз рат.Потез Руса са упадом на нашу територију и после са доласком на Косово тј. у Приштину је свакако добар са наше тачке гледишта, а остаје да се детаљно анализира и да се виде коначни резултати.У сваком случају, стране трупе су крочиле на нашу територију, па ти види сад. То је први и једини случај од 1945.Јесте да је ово под кобојаги именом Уједињених Нација, али шатро, нисмо ни ми мала деца.Немци су опет наоружани дошли на нашу територију. Моја визија од 1995. када сам био у Немачкој код мог кума и видео да по цео дан лете спортски авиони и наравно обучавајуи се нови пилоти, рекао сам:»Куме, ови се спремају за нешто.!» Кум је рекао:»Мани се!» И ево после 4 године шта нам се десило, Немци су нас бомбардовали и дошли као војска у нашу земљу.После овога остаје једино да нам буду велики донатори и да постанемо пријатељи.Јер ово је трећи пут у овом веку да оће да се зближе са нама и ми увек нисмо хтели.Сада се не би више ничему изненадио.
Пристанком на споразум ни сами не знамо на шта смо пристали.Трба да прође времена, па да се неке ствари открију. У сваком случају, ово је ново стање за нас и колико ће трајати бог зна.Сјатиле су се разне војске на Косово и то ће бити материјал за неке нове песме, јер колико сам видео једни поздрављају са три прста своје љубимце, а други са два прста, опет своје љубимце.Види се подела од старта, а шта ли ће бити до краја ?!? Моје мишљење је да би требала да се догоди територијална подела па да решење буде трајније.Цео свет је имао прилику да види војску Југославије приликом повлачења са Косова, вероватно су млоги били изненађени бројним стањем и опремом, а борбену готовост су пропустили да осете.Могу да замислим теме и дилеме војске у повлачењу. Можда је овако и боље-сигурно је боље за велики број оних који би вероватно заувек остали на Косову-и наших и њиних. Сада вероватно следе нове жртве и на нове начине, то је неминовно.Какав је хаос на Косову н езнам, не видимо на ТВ, приказује се само селективно. Вечерас су играли Југославија и Шведска у полуфиналу светског првенства.Добили смо прво полувреме са 11-9. На крају су се радовали Швеђани 23-22. Наши играју са Шпанијом за треће место, у уторак. После дневника дошли су Љиља и Владимир са Миланом, а дошли су Габика и Стева па смо седели и причали.Чули смо да је умрла баба Милица Шијак. Иначе док је трајо ра,т народ је ретко умирао.
Понедељак је, 14.06.1999.г.Облачно и велика влага.Рада је на годишњем одмору.Ишли смо на саучешће код Шијакових.Почупо сам грашак, а Рада је сређивала поткровље.Саће ручак, па ћу да прилегнем.Струје и воде имамо.Нестаје ретко и кратко траје нестанак. Ратно стање се још не укида, ваљда мисле да се нећемо снаћи ако укину ратно стање. Можда је боље да овакво стање потраје-за кога све, не бих да помињем.Овде сам прекинуо да пишем из непознатих разлога.
Понедељак је, 22.11.1999.г. Прошло је пет месеци, јако је тешко поново писати, не знам зашто.Млого тога се десило, сад је зима, баш данас је пао први снег и добро је захладило.Мислим да је најбоље да овим завршим овај део мог писања о рату тј. о нападу на нашу земљу. Годину дана касније Прошла је година.Време које је прохујало као тренутак, а осећај је остао исти, ако не и гори.Не могу да верујем да може човек овако да се осећа.Можда је ово само мени тако-бојим се да није.Неки необичан осећај ме не напушта, да се опет понови што је било, био би равнодушан и опет би се питао зашто нам то раде, наравно и ко је крив и што баш нама, да ли ћемо дочекати нешто боље лепше и другачије него ових задњих 10 година.?!Доста је било по јадном народу, треба мало одморити и народ. Могу ли наша деца нормално да одрастају и да живе ко што доликује деци? Не могу да не споменем колико имамо и колико нам треба. А шта све немамо и како смо научени да трпимо, то не могу да објасним, а верујем да неко седи и баш о томе води рачуна. Ова година нам је сигурно више узела него што нам је дала, може неко да ме вара те ово те оно, све је то лук и вода, а ми пропадамо и то у амбис.
КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ КРАЈ, А КАКО ПОЧЕТАК ТО ЋЕ МОЖДА НЕКО ДРУГИ НАПИСАТИ. МОЖДА И НЕМА НИ КРАЈА, НИ ПОЧЕТКА
Комплетан текст Ратног дневника можете преузети овде.
1 коментар:
Da li ti Senka Botic dodje neki rod?
Постави коментар